Besplatne audio-priče za decu na srpskom jeziku – Vip Maštalice

oktobar 10, 2017

Kompanija Vip mobile, u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativni centar, predstavila je onlajn kolekciju audio-priča namenjenu deci predškolskog uzrasta, pod nazivom Maštalice. Autori priča su domaći afirmisani pisci i mladi stvaraoci za decu, dok su se u ulozi naratora našli poznati srpski glumci. Sve priče nalaze se na stranici www.vipmastalice.rs i potpuno su besplatne.

Cilj projekta Maštalice jeste da se deci ponude kvalitetne nove priče koje govore o temama važnim za dečje odrastanje, a koje podstiču njihovu maštu, kreativnost i kritičko razmišljanje. Priče su odličan način da deca provedu vreme odmora – kod kuće ili u vrtiću, ali možete ih puštati i dok se dete bavi nekom drugom aktivnošću – crta, slaže kocke, igra se plastelinom…

Zašto je važno početi sa čitanjem deci u što ranijem uzrastu?

Proces opismenjavanja kreće znatno pre nego što dete kroči u školu. Ta rana pismenost, kako je u nauci nazivaju, počinje u porodici.
Čitajte detetu, pričajte i razgovarajte sa njim, kako bi jednog dana dete volelo da čita i piše i imalo bogat rečnik. Međutim, nije važno
samo da čitate detetu, važno je i šta mu čitate i kako to činite. Čitanje treba da bude zajednička aktivnost tokom koje dete postavlja pitanja i zajedno sa odraslim razgovara o onome što mu se čita. Važno je da odrasli menjaju način govora, naglašavaju bitne delove priče, postavljaju pitanja detetu, komentarišu, kako bi se osigurali da imaju pored sebe pažljivog slušaoca za koga čitanje ima razvojne dobiti. Odrasli bi trebalo da se naoružaju strpljenjem i spreme na to da će dete tražiti da mu se tekst čita u više navrata. Ponovno čitanje već pročitanog teksta jeste važno za bogaćenje rečnika i razvijanje osećaja sigurnosti u sebe. Što se tiče izbora knjiga, najbolje je da odrasli konsultuju decu i zajedno izaberu onu koja je i slušaocu i čitaocu interesantna. Dobro je da se izabere tekst u kojem nema puno nepoznatih reči i predugih rečenica, ali u kojem pak ima nešto što je detetu novo i što može da nauči.

Kako nove tehnologije utiču na razvoj mašte kod dece?

Obično čitamo o negativnim efektima upotrebe digitalnih medija u ranim uzrastima i uvereni smo da one mogu negativno delovati na dečiji razvoj, pa i na razvoj mašte. Nesumnjivo je da ukoliko dete provodi puno vremena pasivno gledajući u ekran, to može imati brojne
negativne efekte u različitim oblastima razvoja (u finoj i krupnoj motorici, razvoju rečnika, kreativnosti…). Ipak, treba imati na umu da živimo u svetu koji je sve više virtualan i ne postoje naznake da će stvari postati onakve kakve su bile u predigitalno vreme. Pošto se ne može poreći njihovo prisustvo, dete treba pripremiti za svet u kojem će ove tehnologije biti deo svakodnevice.
Drugim rečima, pitanje koje se postavlja više nije da li deca treba da koriste digitalne medije (jer to najčešće rade), nego na koji način treba da ih koriste. Istraživanja pokazuju pozitivne efekte upotrebe digitalnih medija u aktivnostima koje intelektualno i emocionalno angažuju dete.
Upravo zbog toga, u zapadnim zemljama digitalni mediji se sve češće postaju pomagala u učenju koja postaju deo čak i predškolskog obrazovanja. Drugim rečima, odgovornost nas odraslih jeste postanu naši gospodari.

Auditivni snimci?

Svet u kojem živimo jeste virtualan u velikoj meri. Sve više gledamo, a sve manje slušamo. Kako bi im se skrenula pažnja na određeni sadržaj, deca su često izložena prevelikom broju pre svega, vizuelnih stimulusa. Lako je i nama odraslima da se izgubimo se u moru
svetlećeg, drečavog, šljaštećeg. Jedna od čestih zamerki nastavnika jeste da deca u školi ne slušaju šta im pričaju. Slušanje i razumevanje onoga što se čuje, jeste jedna od najvažnijih jezičkih sposobnosti koju treba razvijati od detinjstva. Pažljivo slušanje drugih jeste važan aspekt i socijalnih sposobnosti. Jedan od dobrih načina da razvijamo ovu sposobnost jeste da dete uključujemo u aktivnost koja od njih traži da pažljivo slušaju, a ujedno im ne odvlači pažnju vizuelnom stimulacijom. Slušanje audio zapisa jeste jedna takva aktivnost. U njoj je više prostora dato detetovoj mašti jer ne postoje vizuelne smernice. Čak emocije koje pobuđuje audio snimak mogu zbog toga biti jače. Naravno, dobiti bi bile još veće ukoliko bi odrasli zajedno sa detetom slušali snimke i posle razmenili svoje utiske.
U stvaranju projekta Maštalice učestvovala su deca uzrasta od četiri do sedam godina, koja su idejno i autorski pomogla piscima u nastanku audio-priča. Deci je data sloboda da odaberu teme za priče koje žele da slušaju, kao i mogućnost da odluče o tome kakav će biti njihov kraj, a učestvovala su i u kreiranju ilustracija. Priče su napisali pisci Jasminka Petrović, Vesna Aleksić, Vesna Vidojević-Gajović, Vladislava Vojnović, Dejan Aleksić, Zlatko Vasić, Mara Vuković, Mina Ćirić i Pavle Lazarević, dok su se u ulozi naratora našli glumci Gorica Popović, Paulina Manov, Dragan Vujić Vujke i Dubravko Jovanović.
Priče poslušajte na www.vipmastalice.rs.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama