Компанија Vip mobile, у сарадњи са издавачком кућом Креативни центар, представила је онлајн колекцију аудио-прича намењену деци предшколског узраста, под називом Машталице. Аутори прича су домаћи афирмисани писци и млади ствараоци за децу, док су се у улози наратора нашли познати српски глумци. Све приче налазе се на страници www.vipmastalice.rs и потпуно су бесплатне.
Циљ пројекта Машталице јесте да се деци понуде квалитетне нове приче које говоре о темама важним за дечје одрастање, а које подстичу њихову машту, креативност и критичко размишљање. Приче су одличан начин да деца проведу време одмора – код куће или у вртићу, али можете их пуштати и док се дете бави неком другом активношћу – црта, слаже коцке, игра се пластелином…
Зашто је важно почети са читањем деци у што ранијем узрасту?
Процес описмењавања креће знатно пре него што дете крочи у школу. Та рана писменост, како је у науци називају, почиње у породици.
Читајте детету, причајте и разговарајте са њим, како би једног дана дете волело да чита и пише и имало богат речник. Међутим, није важно
само да читате детету, важно је и шта му читате и како то чините. Читање треба да буде заједничка активност током које дете поставља питања и заједно са одраслим разговара о ономе што му се чита. Важно је да одрасли мењају начин говора, наглашавају битне делове приче, постављају питања детету, коментаришу, како би се осигурали да имају поред себе пажљивог слушаоца за кога читање има развојне добити. Одрасли би требало да се наоружају стрпљењем и спреме на то да ће дете тражити да му се текст чита у више наврата. Поновно читање већ прочитаног текста јесте важно за богаћење речника и развијање осећаја сигурности у себе. Што се тиче избора књига, најбоље је да одрасли консултују децу и заједно изаберу ону која је и слушаоцу и читаоцу интересантна. Добро је да се изабере текст у којем нема пуно непознатих речи и предугих реченица, али у којем пак има нешто што је детету ново и што може да научи.
Како нове технологије утичу на развој маште код деце?
Обично читамо о негативним ефектима употребе дигиталних медија у раним узрастима и уверени смо да оне могу негативно деловати на дечији развој, па и на развој маште. Несумњиво је да уколико дете проводи пуно времена пасивно гледајући у екран, то може имати бројне
негативне ефекте у различитим областима развоја (у финој и крупној моторици, развоју речника, креативности…). Ипак, треба имати на уму да живимо у свету који је све више виртуалан и не постоје назнаке да ће ствари постати онакве какве су биле у предигитално време. Пошто се не може порећи њихово присуство, дете треба припремити за свет у којем ће ове технологије бити део свакодневице.
Другим речима, питање које се поставља више није да ли деца треба да користе дигиталне медије (јер то најчешће раде), него на који начин треба да их користе. Истраживања показују позитивне ефекте употребе дигиталних медија у активностима које интелектуално и емоционално ангажују дете.
Управо због тога, у западним земљама дигитални медији се све чешће постају помагала у учењу која постају део чак и предшколског образовања. Другим речима, одговорност нас одраслих јесте постану наши господари.
Аудитивни снимци?
Свет у којем живимо јесте виртуалан у великој мери. Све више гледамо, а све мање слушамо. Како би им се скренула пажња на одређени садржај, деца су често изложена превеликом броју пре свега, визуелних стимулуса. Лако је и нама одраслима да се изгубимо се у мору
светлећег, дречавог, шљаштећег. Једна од честих замерки наставника јесте да деца у школи не слушају шта им причају. Слушање и разумевање онога што се чује, јесте једна од најважнијих језичких способности коју треба развијати од детињства. Пажљиво слушање других јесте важан аспект и социјалних способности. Један од добрих начина да развијамо ову способност јесте да дете укључујемо у активност која од њих тражи да пажљиво слушају, а уједно им не одвлачи пажњу визуелном стимулацијом. Слушање аудио записа јесте једна таква активност. У њој је више простора дато дететовој машти јер не постоје визуелне смернице. Чак емоције које побуђује аудио снимак могу због тога бити јаче. Наравно, добити би биле још веће уколико би одрасли заједно са дететом слушали снимке и после разменили своје утиске.
У стварању пројекта Машталице учествовала су деца узраста од четири до седам година, која су идејно и ауторски помогла писцима у настанку аудио-прича. Деци је дата слобода да одаберу теме за приче које желе да слушају, као и могућност да одлуче о томе какав ће бити њихов крај, а учествовала су и у креирању илустрација. Приче су написали писци Јасминка Петровић, Весна Алексић, Весна Видојевић-Гајовић, Владислава Војновић, Дејан Алексић, Златко Васић, Мара Вуковић, Мина Ћирић и Павле Лазаревић, док су се у улози наратора нашли глумци Горица Поповић, Паулина Манов, Драган Вујић Вујке и Дубравко Јовановић.
Приче послушајте на www.vipmastalice.rs.