Без договора Владе и просветара – нема једнаке повишице за све који раде у школама

И ова школска година почела је уз упозорење просветних радника да им месечна зарада не омогућава достојанствен живот, нити пристојне услове за рад – плате су им, тврде, испод просека у Републици. То је била тема данашњих разговора премијера и представника синдиката, који су тражили и да се заједно ради на стратешком документу који би „ресетовао“ образовни систем. Просветним радницима се из године у годину додају нове обавезе – држави је скупо да запошљава психологе, педагоге, дефектологе и социјалне раднике – због чега је наставног кадра све мање. Главни проблем у школи – насиље – не јењава ни после маја 2023. године.

Зарада која омогућава пристојан живот и спречава бег из просвете, била је главна тема сусрета премијера Милоша Вучевића и представника ресорних синдиката који су свесни да су финансије тек један у низу проблема.

Вучевић је након састанка изјавио да ће од 1. јануара плате наставног особља бити повећане 12 одсто, док ће плате ненаставног особља бити веће за осам одсто, као и осталим запосленима у јавном сектору, а договорен и наставак преговора, саопштио је његов кабинет.

Повећање плата наставног особља ће, како је навео премијер, у односу на остале запослене у јавном сектору бити веће 50 одсто, што ће, према његовим речима, допринети да почетна плата у просвети износи 94 одсто просечне зараде у Србији.

Додао је да ће Влада Србије у будућем периоду тежити изједначавању почетне плате у просвети са просечном зарадом у земљи, што је један од захтева синдиката просвете.

Вучевић је навео и да је испуњен највећи број захтева синдиката просвете, који су дефинисани Протоколом који је потписан прошле године.

На састанку је договорено да Влада Србије и синдикати просвете заједнички раде на доношењу стратешког документа о унапређењу стања у области просвете.

“Тражимо израду стратегије која треба да доведе до тога да деца, поред својих права, знају и своје обавезе. Желимо да вратимо достојанство и ауторитет просветном раднику, да вратимо мир у учионицу како би она била место где ће се стицати знање. То ми памтимо из детињства, ми смо нашим наставницима устајали када су улазили у учионицу, да би сада дошло до тога да професија која је некада била најугледнија, више то није“, каже за Инсајдер Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) и најављује да ће се израда стратегије тражити и на Радној групи за основно и средње образовање.

Истиче да је држава схватила да је и у оквиру постојеће законске регулативе могла да нађе ресурсе где би напад ученика на наставника, конкретно онај у Бачкој Паланци, третирала као напад на запосленог у јавној установи.

„Тај дечко је, колико знам, и даље у затвору. И тада, када се то десило, било је ресурса, али није било воље“, сматра председник УСПРС-а.

Марјановић каже да је већина родитеља, и пре масовних убистава у мају прошле године, била свесна ситуације – да насиљу које се манифестује у школи није извор у школи, већ да се преноси са улице, друштвених мрежа и свега онога што је, на жалост, модел понашања у Србији.

„Оног тренутка када дете уради нешто у школи и када то сазнамо, измена законске регулативе и софтверска решења омогућавају да сазнамо докле се стигло у том случају. Док софтвер није прорадио, ми смо као школе такве случајеве пријављивали полицији, али се то онда стављало са стране. Софтвер који сада броји све те случајеве доступан је школама, доступан је родитељима за пријаву насиља, без обзира да ли је реч о вршњачком или неком другом насиљу“, каже Добривоје Марјановић.

(Не)примењене мере после два масовна убиства

После масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“, када је малолетник убио деветоро ђака и чувара Школе и, дан касније, масовног убиства у селима код Младеновца, када је 21-огодишњак убио осморо младих, држава је – уз констатацију да систем није заказао – увела 10 мера које се махом тичу оружја и, посебно, ограничавања његове доступности малолетницима.

Мере које се тичу оружја су примењене, али не и неке друге; не кажњавају се медији који емитују програм у којем има насиља, нити су уведени обавезни шестомесечни тестови за наркотике у средњим школама.

Забрана приступу даркнету и сајтовима који садрже савете о убиству и набавци оружја и наркотика – остала је мера на папиру,.

Није измењен ни Кривични законик како би се, како је маја 2023. рекао председник Републике, „због зрелости која наступа раније, граница за кривичну одговорност спустила са 14 на 12 година.“

Цео текст: Инсајдер