Волим да читам, али на жалост некако, морам признати, слабо посећујем библиотеке. Наравно да то није добро, али ја сам једна од оних која више воли да купује књиге које воли да чита, него да их изнајмљујем, тако да је Сајам књига више некако ,,мој терен”.
Национална библиотека Финске у Хелсинкију
Књигама се радо враћам, па зато волим да су ту, увек уз мене, на мојим полицама које се усуђујем назвати личном библиотеком.
Библиотеке су ипак нешто, чему се дивим, и знам да ме је одлазак у исту, увек веселио. Дивно је што постоје и што имају велику улогу у животу већине људи.
На жалост, правити поређење између библиотека у Финској и Србији је неумесно, јер је Србија ипак релативно сиромашна земља, али свакако желим да изнесем пар података о томе како то функционише у Финској, јер сам схватила да и поред чињенице да имамо дивне, стручне људе који раде по библиотекама, који се труде да заинтересују младе и не само младе, за књиге, који организују књижевне вечери и свашта још лепог и корисног, ипак мислим да би држава морала боље сагледати улогу библиотеке у друштву на локалном, националном, па и интернационалном нивоу, и у складу са тим помоћи својим грађанима да им извори знања буду увек бесплатни и доступни.
Култ књиге је у Финској веома развијен. Финци веома воле да читају и једна су од најчитанијих нација на свету. То показују и светске статистике. По њима сваки Финац у просеку прочита 21 књигу годишње, што је дупло више од препорученог европског стандарда. Библиотеке су у Финској традиционално намењене читавим породицама, па је велики куриозитет и то да, пошто су библиотеке изузетно опремљене, посећене и развијене, оне максимално покривају и школску омладину па зато у финским школама скоро и да не постоје библиотеке јер се све узима из јавних библиотека.
Статистике кажу и да 80 % Финаца има чланску карту библиотеке које су бесплатне за све. Са овим картицама се у библиотеци може користити сва литература, сва електронска издања, можете учити језике кроз језичке видео садржаје, читати часописе и новине, користити брошуре, приручнике и још много тога. Чланске карте се могу добити уз обични идентификациони документ а деца морају имати писмено допуштење од родитеља. Из библиотеке се може изнети 90 % садржаја. Књиге се могу задржавати до месец дана, филмови и музика до 7 дана. Ако било шта изгубите или оштетите, платићете штету. Постоје такође и књиге које се не смеју износити, али за које постоји правило да их можете узети 10 минута пре затварања библиотеке увече, али их морате вратити сутрадан одмах у 9 ујутру, када се библиотека отвори. Закасните ли и само сат времена, платићете казну и то од тридесет евра. Ето, на жалост имам и доказ за приложити… 🙁
Због чињенице да је култ књиге толико развијен у овој земљи, странци веома брзо схвате да су управо из тог разлога библиотеке увек најлепше зграде, обично у најлепшим деловима града. Многе од њих је лично Алвар Аалто пројектовао.
Коришћење свих ресурса у библиотекама је бесплатно за све. Не плаћају се ни чланарине, нити било шта друго. Библиотеке финансирају општине из буџета кроз плаћање такси, док веће пројекте као што су изградња библиотека, рестаурација, креирање великих база података, електронских издања, велике набавке публикација …финансирају заједно Министарство образовања и локалне општине заједничким снагама. Доказ колико је библиотека и бесплатан приступ изворима знања битан, говори и податак да у самом министарству постоји некад и до четири стручњака који се баве искључиво библиотекама. Држави је у циљу да њени грађани имају једнака права на изворе информација, континуирано стицање нових знања и стицање информатичких вештина па је у том смислу и коришћење и позајмљивање садржаја потпуно бесплатно и доступно свима, као и коришћење интернета, електронског материјала, изнајмљивање ДВД филмова, дискова са музиком…а све то наравно, са софтверски онемогуценим копирањем. А ако се зна да Финска није Србија где све врви од пиратерије, већ где су оригинални дискови веома скупи, људи махом дођу у библиотеку, изнајме неки диск, преслушају га и одлуче да ли им се довољно допада да би купили оригинал. Закон о заштити ауторских права је на веома високом нивоу, па тако аутори и преводиоци неких дела која су доступна у библиотекама на бесплатно изнајмљивање, добијају од библиотека финансијску надокнаду. Оно што библиотека има право да наплати су казне или посебне услуге као што су слање књига на кућну адресу, пребацивање електронских издања на дискове итд. Како је Финска земља где се поштује ред, тако су и казне доста високе ако се не придржавате правила….већ сам приложила свој Цорпус делицти….
У библиотемама Финске се могу наћи књиге и на 30 – 40 светских језика, наравно и на српском….
Оно што је за сваки пример и похвалу је и тај што се грађани континуирано и на сваком месту анимирају да користе књиге, па се зато библиотеке у овој земљи могу наћи у мобилним библиотекама на точковима, у тржним центрима ( Цабле боок), на бензинским пумпама ( Игс), железничким станицама ( музичке библиотеке)…
Када је реч о библиобусевима у Финској, односно библиотекама на точковима, они у овој земљи имају велики значај и саставни су део сваког локалног библиотекачког система.. Кажу да их у Финској постоји око 200. Сваки од њих има возну маршуту до 400 км. Добро су проучене регионалне потребе па тако постоји више тематских библиобусева, али и оних стандардних. Од тематских постоје посебни бусеви за децу, затим нордијски који обилазе пограничне делове, библиобусеве који су распоређени по местима где живи највише имиграната, где се нуде највише литература за учење финског језика итд…Из овога би се могло закључити да је држава Финска веома развила осећај за културолошку и социјалну разноликост и да има висок степен бриге и одговорности за читалачке кориснике. Сви ови аутобуси библиотеке поседују најсавременију информационо комуникацијску технологију коју примењују у раду са корисницима. Ове покретне библиотеке пре свега служе да становништву удаљених места омогући приступ књигама, као и становништву на северу земље када је зими под ледом. Ове библиотеке имају око 17000 стајалишта. Финска је на трећем месту у свету по примени ових врста услуга грађанима, одмах иза САД и Велике Британије.
Осим ових библиобусева имају и више плутајућих библиотека бродова.
Колико су Финци залуђени књигама и стицањем знања говори и податак да је у сред Хелсинкија у једном од великих тржних центара, одмах изнад ресторана смештена Цабле Боок библиотека која је увек пуна људи, и где је весело, бучно и веома супротно од онога што је уобичајно за класичне библиотеке. Ту је све бесплатно, па многи људи у паузи шопинга дођу ту јер имају могућност да приступају бесплатно интернету, саљу пошту, гледају таблу са најновијим дешавањима у граду, читају новине, слушају музику, читају најновије књиге, гледају филмове са ДВД-а, скенирају, копирају, штампају… Поред свега овога, у овој библиотеци постоји још један одличан сервис који се додуше минимално наплаћује ( највише до 5 евра), а то је да ако имате неко електронско издање неке књиге а нема је више у продавницама, овде ће вам за сат времена одштампати и укоричити као што је и сам оригинал…За овај пројекат је библиотека Хелсинкија добила 1 000 000 долара као награду од Била Гејтса.
О библиотекама Финске ћу писати неки други пут, а до тада, немојте подлећи злурадим мишљењима и површно доносити закључке како Финци много уче и читају јер су им зиме дуге па немају шта да раде током хладних зимских дана. Такве ћу разочарати чињеницом да су у летњем периоду библиотеке још посећеније. Кључ овако добрих резултата је у чињеници да је држава вољна и жељна да свим својим грађанима понуди могућност сталног личног усавршавања, бесплатне изворе знања, континуираност у интелектуалном развоју и потпуну упућеност у најновије информационе технологије.
…било куда, књига свуда….
Извор: mojafinska.blogspot.rs