Biblioteke u Finskoj

Volim da čitam, ali na žalost nekako, moram priznati, slabo posećujem biblioteke. Naravno da to nije dobro, ali ja sam jedna od onih koja više voli da kupuje knjige koje voli da čita, nego da ih iznajmljujem, tako da je Sajam knjiga više nekako ,,moj teren”.
MOJA FINSKA
Nacionalna biblioteka Finske u Helsinkiju
Knjigama se rado vraćam, pa zato volim da su tu, uvek uz mene, na mojim policama koje se usuđujem nazvati ličnom bibliotekom.
Biblioteke su ipak nešto, čemu se divim, i znam da me je odlazak u istu, uvek veselio. Divno je što postoje i što imaju veliku ulogu u životu većine ljudi.
Na žalost, praviti poređenje između biblioteka u Finskoj i Srbiji je neumesno, jer je Srbija ipak relativno siromašna zemlja, ali svakako želim da iznesem par podataka o tome kako to funkcioniše u Finskoj, jer sam shvatila da i pored činjenice da imamo divne, stručne ljude koji rade po bibliotekama, koji se trude da zainteresuju mlade i ne samo mlade, za knjige, koji organizuju književne večeri i svašta još lepog i korisnog, ipak mislim da bi država morala bolje sagledati ulogu biblioteke u društvu na lokalnom, nacionalnom, pa i internacionalnom nivou, i u skladu sa tim pomoći svojim građanima da im izvori znanja budu uvek besplatni i dostupni.
 
Kult knjige je u Finskoj veoma razvijen. Finci veoma vole da čitaju i jedna su od najčitanijih nacija na svetu. To pokazuju i svetske statistike. Po njima svaki Finac u proseku pročita 21 knjigu godišnje, što je duplo više od preporučenog evropskog standarda. Biblioteke su u Finskoj tradicionalno namenjene čitavim porodicama, pa je veliki kuriozitet i to da, pošto su biblioteke izuzetno opremljene, posećene i razvijene, one maksimalno pokrivaju i školsku omladinu pa zato u finskim školama skoro i da ne postoje biblioteke jer se sve uzima iz javnih biblioteka.
Statistike kažu i da 80 % Finaca ima člansku kartu biblioteke koje su besplatne za sve. Sa ovim karticama se u biblioteci može koristiti sva literatura, sva elektronska izdanja, možete učiti jezike kroz jezičke video sadržaje, čitati časopise i novine, koristiti brošure, priručnike i još mnogo toga. Članske karte se mogu dobiti uz obični identifikacioni dokument a deca moraju imati pismeno dopuštenje od roditelja. Iz biblioteke se može izneti 90 % sadržaja. Knjige se mogu zadržavati do mesec dana, filmovi i muzika do 7 dana. Ako bilo šta izgubite ili oštetite, platićete štetu. Postoje takođe i knjige koje se ne smeju iznositi, ali za koje postoji pravilo da ih možete uzeti 10 minuta pre zatvaranja biblioteke uveče, ali ih morate vratiti sutradan odmah u 9 ujutru, kada se biblioteka otvori. Zakasnite li i samo sat vremena, platićete kaznu i to od trideset evra. Eto, na žalost imam i dokaz za priložiti… 🙁
Bibliobus Finska, Moja Finska (3)
Zbog činjenice da je kult knjige toliko razvijen u ovoj zemlji, stranci veoma brzo shvate da su upravo iz tog razloga biblioteke uvek najlepše zgrade, obično u najlepšim delovima grada. Mnoge od njih je lično Alvar Aalto projektovao.
Korišćenje svih resursa u bibliotekama je besplatno za sve. Ne plaćaju se ni članarine, niti bilo šta drugo. Biblioteke finansiraju opštine iz budžeta kroz plaćanje taksi, dok veće projekte kao što su izgradnja biblioteka, restauracija, kreiranje velikih baza podataka, elektronskih izdanja, velike nabavke publikacija …finansiraju zajedno Ministarstvo obrazovanja i lokalne opštine zajedničkim snagama. Dokaz koliko je biblioteka i besplatan pristup izvorima znanja bitan, govori i podatak da u samom ministarstvu postoji nekad i do četiri stručnjaka koji se bave isključivo bibliotekama. Državi je u cilju da njeni građani imaju jednaka prava na izvore informacija, kontinuirano sticanje novih znanja i sticanje informatičkih veština pa je u tom smislu i korišćenje i pozajmljivanje sadržaja potpuno besplatno i dostupno svima, kao i korišćenje interneta, elektronskog materijala, iznajmljivanje DVD filmova, diskova sa muzikom…a sve to naravno, sa softverski onemogucenim kopiranjem. A ako se zna da Finska nije Srbija gde sve vrvi od piraterije, već gde su originalni diskovi veoma skupi, ljudi mahom dođu u biblioteku, iznajme neki disk, preslušaju ga i odluče da li im se dovoljno dopada da bi kupili original. Zakon o zaštiti autorskih prava je na veoma visokom nivou, pa tako autori i prevodioci nekih dela koja su dostupna u bibliotekama na besplatno iznajmljivanje, dobijaju od biblioteka finansijsku nadoknadu. Ono što biblioteka ima pravo da naplati su kazne ili posebne usluge kao što su slanje knjiga na kućnu adresu, prebacivanje elektronskih izdanja na diskove itd. Kako je Finska zemlja gde se poštuje red, tako su i kazne dosta visoke ako se ne pridržavate pravila….već sam priložila svoj Corpus delicti….
 
U bibliotemama Finske se mogu naći knjige i na 30 – 40 svetskih jezika, naravno i na srpskom….
Ono što je za svaki primer i pohvalu je i taj što se građani kontinuirano i na svakom mestu animiraju da koriste knjige, pa se zato biblioteke u ovoj zemlji mogu naći u mobilnim bibliotekama na točkovima, u tržnim centrima ( Cable book), na benzinskim pumpama ( Igs), železničkim stanicama ( muzičke biblioteke)…
 
Kada je reč o bibliobusevima u Finskoj, odnosno bibliotekama na točkovima, oni u ovoj zemlji imaju veliki značaj i sastavni su deo svakog lokalnog bibliotekačkog sistema.. Kažu da ih u Finskoj postoji oko 200. Svaki od njih ima voznu maršutu do 400 km. Dobro su proučene regionalne potrebe pa tako postoji više tematskih bibliobuseva, ali i onih standardnih. Od tematskih postoje posebni busevi za decu, zatim nordijski koji obilaze pogranične delove, bibliobuseve koji su raspoređeni po mestima gde živi najviše imigranata, gde se nude najviše literatura za učenje finskog jezika itd…Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je država Finska veoma razvila osećaj za kulturološku i socijalnu raznolikost i da ima visok stepen brige i odgovornosti za čitalačke korisnike. Svi ovi autobusi biblioteke poseduju najsavremeniju informaciono komunikacijsku tehnologiju koju primenjuju u radu sa korisnicima. Ove pokretne biblioteke pre svega služe da stanovništvu udaljenih mesta omogući pristup knjigama, kao i stanovništvu na severu zemlje kada je zimi pod ledom. Ove biblioteke imaju oko 17000 stajališta. Finska je na trećem mestu u svetu po primeni ovih vrsta usluga građanima, odmah iza SAD i Velike Britanije.
Bibliobus Finska, Moja Finska (2)
Osim ovih bibliobuseva imaju i više plutajućih biblioteka brodova.
Koliko su Finci zaluđeni knjigama i sticanjem znanja govori i podatak da je u sred Helsinkija u jednom od velikih tržnih centara, odmah iznad restorana smeštena Cable Book biblioteka koja je uvek puna ljudi, i gde je veselo, bučno i veoma suprotno od onoga što je uobičajno za klasične biblioteke. Tu je sve besplatno, pa mnogi ljudi u pauzi šopinga dođu tu jer imaju mogućnost da pristupaju besplatno internetu, salju poštu, gledaju tablu sa najnovijim dešavanjima u gradu, čitaju novine, slušaju muziku, čitaju najnovije knjige, gledaju filmove sa DVD-a, skeniraju, kopiraju, štampaju… Pored svega ovoga, u ovoj biblioteci postoji još jedan odličan servis koji se doduše minimalno naplaćuje ( najviše do 5 evra), a to je da ako imate neko elektronsko izdanje neke knjige a nema je više u prodavnicama, ovde će vam za sat vremena odštampati i ukoričiti kao što je i sam original…Za ovaj projekat je biblioteka Helsinkija dobila 1 000 000 dolara kao nagradu od Bila Gejtsa.
 
O bibliotekama Finske ću pisati neki drugi put, a do tada, nemojte podleći zluradim mišljenjima i površno donositi zaključke kako Finci mnogo uče i čitaju jer su im zime duge pa nemaju šta da rade tokom hladnih zimskih dana. Takve ću razočarati činjenicom da su u letnjem periodu biblioteke još posećenije. Ključ ovako dobrih rezultata je u činjenici da je država voljna i željna da svim svojim građanima ponudi mogućnost stalnog ličnog usavršavanja, besplatne izvore znanja, kontinuiranost u intelektualnom razvoju i potpunu upućenost u najnovije informacione tehnologije.
…bilo kuda, knjiga svuda….
 
Izvor: mojafinska.blogspot.rs