Чињеница да су близаначке трудноће чешће ризичне, да се завршавају превременим порођајем, са бебом мање телесне тежине и могућим факторима ризика непосредно после порођаја – истовремено указује и на извесне ризике по развој говора и језика близанаца и тројки.
Вероватноћа рађања двојки и тројки се повећава са старошћу мајке која покушава да добије дете – најчешће двоје и више малишана рађају жене између 35. и 39. године. На свет чешће долазе близанци истог пола, него дечак и девојчица. Учесталост једнојајчаних близанаца је константна и износи три до пет на 1000 трудноћа, док учесталост двојајчаних близанаца варира од четири до 50 на 1000 трудноћа. Сматра се да је рађање једнојајчаних близанаца случајан феномен, а двојајчаних – резултат већег броја овулација, и да показује фамилијарну тенденцију. Најстарија жена на планети која је родила близанце јесте седамдесетогодишња Индијка Омкари Панвар.
Стимулација за бољи развој говора
Да би дете овладало говором, неопходан је спој биолошких и срединских фактора. Наслеђе, нормална интелигенција, очуван слух, развијена моторика говорних органа – нису довољни без подстицајног деловања средине која малишана окружује. Да би проговорило, дете мора да буде стимулисано говором, правилним говорним моделима, али и емоционално задовољно, укључујући позитивну повратну везу родитељ-дете-родитељ. Динамика развоја говора и језика је индивидуална, мада постоји просечан узраст за који везујемо појаву одређених фаза у развоју говора и језика, али и слуха, као услова за појаву говора. Све ово се односи и на близанце и тројке.
Склоност ка успореном развоју говора
Устаљен израз, када је реч о говору близанаца, јесте «близаначка студија» и подразумева све посебности у којима близанци одрастају и усвајају језик.
Истраживања су показала да је код близанаца (и тројки), у односу на јединце, већа склоност ка успореном развоју говора и појави говорно-језичких поремећаја. То се посебно односи на превремено рођене близанце и/или оне који су имали ниску порођајну тежину и неки од ризико фактора на рођењу. По мишљењу појединих аутора, заостајање у развоју говора близанаца (које може да буде и до две године за јединцима), нестаје до десете године.
Заостајање се огледа у: мањој количини говора усмереног родитељима, мањој вербализације уопште, сиромашнијем речнику и шестомесечном кашњењу у узрасту од четири године. Показало се да су ова обележја била условљена порођајном тежином и узрастом на коме се појавила прва реч (са границом од осамнаест месеци, после које је изразито неповољан утицај на језик). Мишљења смо да ова деца морају да буду подвргнута процесу стимулације пре друге године и надокнади заостатка већ до пете године живота. То је неопходно како би се превенирале сметње у учењу, а које такође могу да буду пратилац близанаца, без обзира да ли су кашњења узрокована биолошким или друштвено-социјалним факторима.
Ево једног текста Радмиле Чворовић, дипломираног логопеда.
Близанци су склонији успоренијем развоју говора и говорно-језичким поремећајима од остале деце. Ризик је већи ако је порођај био превремен.
Ипак, не ради се о правилу.
Они могу бити прави брбљивци. Један од малишана је спретнији у говору од другог. Обично је он доминантнија особа и даје себи улогу адвоката и одговара на питања за обоје. Без обзира на то како се развија говор родитељи би требало да посвете посебну пажњу том подручју. Треба да разумеју своје близанце и да им омогуће да се исто покажу, а не да се такмиче. Близанци су склонији убрзаном говору јер покушавају да доста тога кажу.
Шта родитељи да ураде?
Родитељи због обавеза и динамике живота имају и мање времена да проводе са својом децом.У тој брзини им се обраћају кратким реченицама, а требало би да увек нађу прилику да дијалог између њих и детета буде богат и разумљив.
Близанцима се треба обраћати сваком посебно, а не истовремено без обзира што морате речи поновити више пута. На пример ”Сања, стави своју чашу на сто. Браво! И Стефане, стави свој тањир на сто. Браво!” Учите децу да воде дијалоге, да науче слушати, да стрпљиво чекају свој ред и учествују у разговору. Близанци и кад изговарају речи погрешно, одлично се међусобно разумеју.
У току практичног рада срећемо се са са ситуацијом да родитељи усмеравају дете да увежбава неку активност за коју није заинтересовано. Стимулативни процес не сме бити наметљив, дете не треба присиљавати на неку активност, већ покушати природно га уклопити. Рано детињство (прве три године живота) најбогатије су креативним потенцијалима који се морају максимално искористити. Дететово интензивно учење речи морамо стрпљиво подржавати кроз игру и и конкретне креативне активности. Дружење са децом је битно не само за развој говора већ и за емоционални развој. Сваки разговор са дететом не сме да се претвори у наш монолог. Дете мора да чује наш правилан говор, да усваја нове речи и да у разговору поставља питања.
Свакодневна потреба за подстицај правилног говора и језика су краће рецитације, кратке и интересантне приче, као и гледање прикладних тематских цртаних филмова о којима се може разговарати. Дете не сме бити само пасиван слушалац .Повремено треба прекинути читање причица и питати дете за мишљење или наставак садржаја.
Један од близанаца обично је доминантан, а другом та улога некад одлично одговара јер зна да ће брат или сестра говорити у његово име све што и он мисли. Тај ћутљиви малишан је с друге стране спретнији у нечему другом, нпр. развијенија му је моторика.
Ако близанци заостају у развоју говора у односу на своје вршњаке, те разлике би требало да се изгубе у раном предшколском периоду или да се родитељи посаветују са логопедом.
Радмила Чворовић, дипломирани логопед