Бојим се да опасно запостављамо своју децу. Борећи се за који динар више, гледајући вести, читајући о политичарима, полемишући о свему и свачему, пратећи сапунице, „реалитије“.
Нема ништа реалније од детета које пати а то нико не примећује. Нема ничега страшнијег.
Тешко је данас бити дете. Свет је луд, а ти си сам. У школи хаос, превише за штребање, шта си обукао, имаш ли шта маркирано ан себи, ‘оће мама и тата имати довољно за рачуне, ‘оће опет бити рата, демонстрације, револуција?
Не може то дечији мозак све да испроцесује. треба му помоћ, подршка, објашњење. Требају му родитељи, саосећајни учитељи, искрени пријатељи, тетке од поверења, ујаци да их воде на излете, бабе да им праве уштипке…
Све то је потребно да дете преживи одрастање. Што би рекли – треба једно цело село да се отхрани дете!
Bojana Čupić
Напишите одговор