Боже, дај ми мозга да свом детету дозволим да буде ДЕТE

август 21, 2017

После њеног коментара наметнула су се питања да ли је погрешно да се деци од најранијег узраста намеће толико обавеза, да се заправо много очекује од њих.

Бранкица Раковић из Бањалуке је пре неколико дана, изнервирана захтевима које родитељи постављају својој деци, на Фејсбуку написала свој коментар.
Много важних порука је у њему. Прочитали смо их, а онда питали дечјег психолога које решење је најбоље за децу.
“Ено нека мајка у некој групи пита да ли да дете од годину и по води на енглески.Засврби ме тастатура, кренем да одговорим и схватим да је већина мајки подржала и неке су у фазону да ће оне своју бебу с 16 уписати већ код те неке Хелен, јер је то баш супер.
А ја само видим велика очекивања постављена пред те мале главе. Видим бреме ваншколских активности, пре него што научи рећи реч “школа” које понесе тако малено, гузласто.
Ја само видим себе која сам морала имати све петице, не на крају школе, већ и у дневнику. Није ми то никад нико тражио, али сам знала да то тако треба, јер је то мој ЈЕДИНИ НАЧИН да им вратим што су тако дивни према мени. Психологија, знам.
Ја само видим све те заборављене игре и играчке, видим ту заборављену, благородну досаду коју више нико не ферма ни пет посто.
Опростите ми, али ја само видим родитеље који у исто време покушавају да створе простор за себе саме који углавном проведу скролујући и паралелно покушавају да све дете учине УСПЕШНИМ. Та прљава, буђава, толико пута сажвакана па пљунута реч. Успешан.
Успешна.
По чијим мерилима? Kоме?
Kојом мерном јединицом измерено?
С ким, с чим упоређено, коме сервирано?
Дај ми, Боже, мозга да свом детету дозволим да буде дете.
И дај ми памети да не коментаришем начин одгоја других родитеља јер не бих да неко моје коментарише”, поручила је мама чије су речи изазвале велику пажњу на друштвеним мрежама.
После њеног коментара наметнула су се питања да ли је погрешно да се деци од најранијег узраста намеће толико обавеза, да се заправо много очекује од њих.”Подржала бих став ове маме да дете треба да буде дете. Деца треба да се играју, да трчем да буду на свежем ваздуху. То у предшколском више одговара здравом развију малишана него учење”, каже за “Жену” Ана Борковић, психотерапеут.
Kако додаје, другачији потези родитеља не могу ни да (осим у екстремним случајевима када се од деца превише захтева) нанесу штети деци, али је важно још једном подвући да часови енглеском са 16 месеци нису неопходни.
“Није без разлога за полазак у школу одређена седма година, у том периоду деца могу да се наносе са том врстом знања, односно са обавезом да треба да нешто науче”, истиче наша саговорница. Kада су у питању превелике жеље родитеља, наглашава да они најчешће немају лоше намене, да свако од њих различито одређује формулацију “успешно дете”.
“За некога је то дете које се игра, за другог дете које учи, али родитељи треба да поштују године детета, све дође у своје време”, поручује Ана.
Извор:Kurir

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Један коментар на "Боже, дај ми мозга да свом детету дозволим да буде ДЕТE"

  1. Милена каже:

    Веома поједностављено гледање на ствари. Све постаје јасно када се види да је извор Курир-:) Очекивано, све је у екстрему и лаичком коментарисању дечјег развоја (Једна мама је рекла…). Можемо ли ми да размишљамо критички? Да ли је могуће да се дете развија у срећно, испуњено и здраво дете, а да ипак нешто и зна о свету око себе? Да се ми, просветни радници, не чудимо што нам деца немају елементарно опште знање које би ипак требало да стичу и ван школе…

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама