Brajković: Plate u prosveti najniže, ali niko da ih i poveća
Prosečna plata u obrazovanju je 42.280 dinara, što znači da zaostajemo za prosekom 17 posto, a kvalifikaciona struktura u obrazovanju je 80 posto visoka stručna sprema, rekao je u Danu uživo Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti. Kako je rekao, svi se slažu da su plate u prosveti najniže, ali niko ne radi na tome da se one i povećaju.
„Ako uporedimo našu platu sa ostalim budžetskim korisnicima, imamo manju platu od svih. Policija na primer ima prosečnu platu od 52.000 dinara, što je 23 posto više od prosvetara“, rekao je Brajković i dodao da je razlika između plata u prosveti i ostalih korisnika iz budžeta oko 30 odsto.
„A to se sve vuče iz 2008. godine kada su sve delatnosti koje se finansiraju iz budžeta dobile 20 do 30 posto povećanje plata. Kad smo mi došli na red, onda je nama premijer Mirko Cvetković rekao: ‘Izvinite, vas ima mnogo i za vas para nema'“, objašnjava Brajković.
Kako je rekao, plate u prosveti su sve niže, pa u odnosu na 2006. godinu, kada su imali 580 evra, sada imaju oko 320 evra prosečnu platu. „S tom platom prosvetni radnici ne mogu da prežive. I svi su se složili da su u obrazovanju plate male, ali nikako da nam se one i povećaju“, kazao je Brajković.
„Sada su nam predložili zakon o platama, koji podrazumeva formiranje platnih razreda za sve delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. Da bi se napravili platni razredi, da bi se to sprovelo u delo, treba nekom da se smanji plata, da bi se drugima povećala. Drugi način je da se u budžet ubaci oko 80 milijardi tako da ovi s nižim platama dobiju povećanje“, rekao je Brajković i dodao: „U prvom slučaju vlada je rekla da neće nikom smanjivati, a u drugom slučaju su rekli da oni te pare nemaju“.
Brajković kaže da im je rečeno da će se obrazovanje finansirati iz sopstvenih prihoda. „Pa će malo da nam povećaju finansiranje iz budžeta…pa su nam sada kao povećali 10 posto. U proseku smo dobili 4.220 dinara“, rekao je.
On smatra da prosveta ni za 20 godina neće moći da stigne druge budžetske korisnike po platama.
„Mi tavorimo…Izdvojili su obrazovanje, zdravstvo, kulturu i onda prave jedan zakon koji je jedinstven…Ali ono što nije jedinstveno je cena rada – ona je različita za sve oblasti, pri čemu je obrazovanje opet najgore prošlo, suspenduje se kolektivni ugovor, u nekim situacijama čak i Zakon o radu…Mi se slažemo sa zakonom, ali tražimo istu cenu rada“, objašnjava Brajković.
Vojvodić: Svi smo mi višak za ministra prosvete
Vesna Vojvodić iz Sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost kaže da su prosvetni radnici „višak“ u svakom slučaju“.
„Ministar je spremio 1.200 otpremnina za one koji se nalaze na listi tehnoloških viškova. Svi smo mi višak Ministarstvu prosvete, jer je ono postalo ministarstvo propagande…Mi nastavnici smo višak, jer često talasamo i kažemo da stvari ne bi smele da idu ovim tokom…Spočitava nam se da se borimo samo za plate, ali mi smo recimo, bili jedni od onih koji su zaustavili nakaradni sistem paketa seksualnog vaspitanja, tako da se ne borimo samo za plate“, rekla je Vojvodić.
Ona je ocenila da je „sve farsa i ništa što ministar prosvete kaže nije istina, a da je istina negde ispod površine“.
Nismo dobili ni povećanje koje je ministar obećao još 29. marta, a ništa nema ni od naknada za korišćenje godišnjih odmora iz 2014. godine.
„Reč je o pogrešnom obračunu Uprave za trezor…I nije ovde priča o šićarskom duhu prosvetnih radnika, ovde se radi o tome da je potkradanje i ponižavanje, takozvano ‘kraduckanje’ od prosvetnih radnika dobilo institucionalni oblik“, rekla je Vojvodić i najavljuje tužbe.
„Zar nije red da se ministar pojavi i kaže: nisam mogao ili nisam hteo…Poenta nije u tome da neko tuži i da dobije 300.000 dinara, radi se o istini i pravdi“, rekla je Vojvodić.
Novi predmeti u školama da, ali rasteretiti đake
Brajković smatra da je najavljeno uvođenje tri nova predmeta u školama „dobra stvar“, ali da decu treba rasteretiti nekih drugih sadržaja.
„Naš 6. razred uči stvari koje se u Nemačkoj uče u 8. razredu…Novine u školama su dobre i mi se slažemo s njima, posebno sa informatikom, ali đaci imaju 32 časa nedeljno, treba ih rasteretiti sadržaja, pa neke iz osnovne škole treba prebaciti u srednje, a one iz srednje na fakultete“, objasnio je Brajković.
Tu, kako kaže, najviše koče zavodi. „Oni godinama sede i forsiraju iste programe“, kaže Brajković.
O uvođenju elektronskog dnevnika, Vojvodić kaže da je ideja dobra, ali da je pitanje može li se ono implementirati u naš sistem.
„I nije floskula – hoćete da uvodite elektronski dnevnik, a imamo škole koje nemaju sanitarni čvor. Škola u koju sam ja išla ima isti parket i sada, kada je pohađa moja ćerka“, kaže Vojvodić i dodaje da „neće elektronski dnevnik biti nešto što će urediti sistem u našem obrazovanju“.
Na pitanje da li su sindikati za uvođenje školskih uniformi, Brajković kaže da prosvetari nemaju ništa protiv toga, ali da se za te stvari moraju da pitaju roditelji.
„Oni su ti koji oblače tu decu, a njih će to i finansijki da košta, pa je red da o tome oni i odluče“, kaže Brajković.
Izvor: rs.n1info.com
Ako je tačno da je u prosveti zastupljen Pareto princip, princip 80/20 i da 80% nastavnika ima visoku školsku spremu dok 20% čine pomoćno i tehničko osoblje onda je prosečna plata u prosveti nije dobro stratifikovana i uzorkovana i nije dobro izračunata.
O čemu se radi? Podaci o starosnoj strukturi zaposlenih u prosveti govore da je prosečna strarost zaposlenih u prosveti 47 godina. Dalje imamo podatak da 80% zaposlenih u prosveti ima visoku spremu. Nastavnik je odeljenjski starešina i sa 47 godina prosečne starosti ima majmanje 20 godina staža odnosno minulog rada u ustanovi i kada se izračuna plata zaposlenog u prosveti sa prethodno navedenim stavkama ostvari se plata od 52000 dinara.
To dalje govori da predsednici sidikata manipulišu zaposlenima i članstvom u prosveti i da se bore samo za svoju funkciju u sindikatu i zaštitu od eventualnog tehnološkog viška. Postavlja se logično pitanje kako je dobijen prosek od 42280 dinara i koji ekonomsko matematički model to može da da ekonomsku interpretaciju ove manipulacije članovima sindikata.
Sve me ovo podseća na vreme samoupravljanja i radničko upravljanje. Nekada je bio predsednik radničkog saveta i tobože je nešto odlučivao, a sada iako ne razume osnovne ekonomske pokazatelje i termine ima novu ulogu predsednika sindikata iako se ne razume ni u makro ni u mikroekonomiju pokušava da manipuliše članstvom. To je samo farsa!
I, naravno Pareto (ekonomska) efikasnost govori da se nikome ne može popraviti materijalni položaj dok se nekom drugom ne pogorša. Izguglajte Vilfredo Pareto (1848-1923) i upoznajte Pareto (ekonomsku) efikasnost ili kroz seminare steknite osnovnu ekonomsku i finansijsku pismenost i preduzetničko ponašanje i ne dozvolite da se sa vama manipuliše i pored mnogo izvora podataka dostupnih na mreži. Koliko znam osnovci će učiti i sticati veštine o preduzetništvu kroz tehničko i tehnologiju kako nebi i njihova alfa generacija bila izmanipulisana kao ova starija generacija. Znanje je moć, a podaci su bezvredni dok im se ne da ekonomska interpretacija!
Ja imamn 50 godina i 25 g radnog staza i plata mi je daleko ispod 52000. 47 hilj i nesto. Nekad doguram do 48000
Profesore, vi nemate odeljenjsko starešinstvo ili nemate puno radno vreme 100% ili nemate 25 godina kod trenutnog poslodavca 10% ili vam ovo nije neto plata radnika nego neto radnika za isplatu. Neto radnika-ukupno obustave=neto radnika za isplatu.
Ako imate 50 godina i 25 godina rada u školi je 10% i odeljenjsko starešinstvo 4% vaša plata sa visokom školskom spremom je sa koefocijentom 17,32 i neto osnovicom 2610,73 dinara mora biti izračunata ovim algoritmom:
17,32*1,04*1,10*2610,73=51729,21 dinar, a 52000 dinara je samo orijentaciono navedena u prethodnom komentaru.
Vaša plata je za oko 2000,00 dinara veća od republičkog proseka, a vi možda imate neke obustave od plate ili neku kaznu te vam je plata manja.
I, imajte na umu profesore da u Srbiji 80% zaposlenih kod poslodavca prima platu orijentaciono od 30000 dinara dok 20% zaposlenih čine menadžeri, vlasnici preduzeća, funkcioneri, upravljačka i tehnostruktura i imaju platu četiri čuta veću od radnika tj. 120000 dinara. To potvrđuje Pareto princip, princip 80/20, Pareto (ekonomska) efikasnost.
Stratifikovanim uzorkom izračunata prosečna plata u Srbiji je oko 49300 dinara.
Bravo Pareto, iako nisi rekao ni jednu pametnu, niti istinitu stvar, bar sam te naučio da nam sa obraćaš sa „Profesore“.
Pareto, čovek ti je isto rekao što i ja onomad, tako da nemoj da prosipaš demagogiju.
Jel može tebi da bude lošije, a da meni bude bolje, tebi malo manje sendviča i sokova, a meni mnogo veća plata.