Glavni centar u životu svakog čoveka mora biti njegov dom. To je mesto gde rastu deca – rastu fizički, učvršćuju svoje zdravlje i upijaju u sebe sve ono što će ih učiniti istinskim i plemenitim muškarcima i ženama. U domu gde rastu deca čitavo njihovo okruženje i sve što se dešava utiče na njih, i čak i najmanji detalj može da utiče na njih povoljno ili štetno. Čak i priroda oko njih formira njihov budući karakter. Sve ono lepo što vide dečije oči ostavlja traga u njihovim osetljivim srcima. Ma gde da se vaspitava dete, na njegov karakter ostavljaju trag mesta gde je ono raslo. Moramo da učinimo da sobe u kojima će naša deca spavati, igrati se i živeti budu što lepše, onoliko koliko nam to sredstva dozvoljavaju. Deca vole slike, i ako su slike u kući čiste i lepe one na njih izvanredno utiču, čine ih prefinjenijima. Ali i sam dom, čist i opremljen sa ukusom, s jednostavnim ukrasima i prijatnim izgledom neprocenjivo utiče na vaspitanje dece.
Najčvršće veze su veze kojima je srce čovekovo vezano za pravi dom. U pravom domu čak i malo dete ima svoj glas. A pojava novorođenčeta utiče na čitavo porodično uređenje. Dom, ma kako skroman i mali bio, za svakog člana porodice mora biti najdraže mesto na svetu. On mora biti ispunjen takvom ljubavlju i takvom srećom da, bez obzira na to u kojim krajevima da se čovek kasnije obrete, ma koliko godina da prođe, njegovo srce uvek podjednako teži ka rodnom domu. U svim iskušenjima i nesrećama rodni dom je utočište za dušu.
Sv. mučenica carica Aleksandra Romanova