Приче

Д је код мене дошао у петом разреду. Имао је несрећу да се одраста са мајком неспремном за живот, а систем за њега није марио

Једне ноћи, учитељица је уснила сан. А у том сну, појавила се једна другачија школа

Код моје бабе, увек је све било на свом месту. Осим бабе

Нил Гејмен: Имамо обавезу да читамо НАГЛАС нашој деци. Да им читамо оно у чему уживају. Да им читамо приче од којих смо већ уморни

Сви, дакле, имамо капацитете да будемо добри и осећајни. Где их на крају изгубимо или ко нам их угаси?

„Од варварства до лепоте“ – како ученици Тринаесте гимназије мењају свој крај и цео град

Јавите Соњи…

Данас сам по други пут видела децу с шибицама. У трошној кући на обронцима Звездаре, на чијем улазу пише Свратиште

Првог јануара она са дна ормара вади једну кесу. У њој је бела хаљина и фотографија.

Момо Капор: Новопечени богаташи су изузетне циције. Евро им је као кућа. Тако се удеси да ја, сиромах, плаћам пиће милионерима, јер они никада не носе кеш

Славско јутро. Ускоро ће из собе, боса и чупава, изаћи унука. Не могу да замислим место боље од овог…

„Никада се не бих вратила у својих 18. Ни по коју цену. Та тиранија тренутка који делује као да је пресудан, неподношљива је.“

„Па да, ви не записујете рецепте, све имате на тим вашим интернетима. Сутра да вам то угасе, уштипке не бисте знали да поткувате…“

Моја слобода се звала тетка Мила. Тетка Милу је издао мој тата. А требало је само да је загрли