Лични став

Сећам се, имала сам девет година. И крала сам мами жваке из торбе. Морала сам да их носим једној Ивони

Ево, већ 30 година се питам – зашто наставници ЋУТЕ? Зашто са стидом гледају деци у очи?

Данка, Данице, звездице. Чувај нас.

Не могу да ћутим. Нећу. Јер ја сам професор. Остављен ми је завет да МИСЛИМ својом главом

„Да је ишта ваљала, родила би мушко“

Професорка српског језика: Речима зарађујемо свој хлеб

Драги родитељи неуспешног детета, ваше дете је РАЗЛОГ због ког сам постала учитељица

Зашто је срамота платити учитеље?

Из угла наставнице: Докле ћемо ћутке прихватати све налоге, чак и оне очигледно наопаке?

Школа је, у оваквом друштву, као Кевин из филма „Сам у кући“

Жао ми је деце која не смеју да покисну

Чекај, како то мислиш – зашто је ћуталa?!

Кешански: Зашто децу учите разломке, а не учите их да не буду бахати?

Одакле у једном детету бес, гнев, параноја, потреба да увреди, опсује, удари?