Лични став

Не сутра. ЈУЧЕ.

Наставница Тамара: Ја не радим „у корист“ својих ђака. Ја радим за њихово ДОБРО

Мама једног петака: Изневерили смо децу. ОПЕТ.

Форум средњих школа: „Да ли је нормално да се родитељима шаље на одобрење закључена оцена, чак и ако је реч о петици?“

Академска заједница о „принудном распусту“: Шта је све угрожено оваквом одлуком и оваквим начином доношења одлука

На крају сваког свршеног чина падне завеса – овога пута најтежа до сада

Ако би се школа завршила кад није планирано, утврдили бисмо непријатну чињеницу: школа је НЕБИТНА

Педагог Снежана Голић: Кад би мени дали да оснујем школу…

Апел школског психолога: У памет се, родитељи! Ко ће децу да вам учи кад све што вреди отерате из школа?

„Ово није само лична трагедија, већ колективна трагедија једног друштва“

Игор Јурић одржао нам је час: „Све ово није почело кад је дошла ова или она власт. Почело је кад смо одлучили да ћутимо“

„И таман да изустим критику, погледала сам свог ученикa у очи…“

Деца у канџама административног зла

Не, нисам се изненадила. Поједини родитељи мојих ученика не желе да дозволе деци да читају лектиру