Лични став

Шта је нама ВИДОВДАН? Мени је обавеза да своје ученике научим ИСТИНИ, да их ослободим кучине у коју су их уплели векови несрећне историје

Јер, кад је моја мајка била дете, према њој су се понашали много горе. Дала ми је само два посто онога што је њој дала мајка, моја безобзирна бака

”Како то мора бити да је боговски осећај, када остављаш дете у вртић и знаш да га тамо неко воли! Ја нисам осећала да их неко воли…”

”Спремам се да испратим још једну децу и останем сама. Па се вратим у нови разред. У двадесет пари нових очију које ће ме гледати са ишчекивањем…”

Добар човек више није занимљив. Учитељ је постао досадан — а Десингерица закон

„Да нешто знају, не би радили у школи” ”Има места на бироу…” ”Ако неће они, има ко хоће…”

Наставник је строг, поезија се учи напамет, ученици седе усправно: Зашто неке ЕЛИТНЕ школе не одустају од традиционалног образовања

Познати бизнисмен о школи: ”Школа КАЖЊАВА особине које реалан живот цени и НАГРАЂУЈЕ”

Суспендоване наставнике у ШОСО ”Вожд” просветна инспекција вратила је на посао

Лични став једног наставника: Зашто штрајк није решење

„Тако су наставници, од вртића до универзитета, постали издајници, преваранти, новчано незасити страни плаћеници“

„Па осетљива је! Не може она то да поднесе! Да је ударају и да јој руше куле на игралишту и…“

„Моја баба Драгиња читаво ово догађање данас сматрала би лудилом. Потпуним лудилом.”

Ко је изгубио ауторитет? (О ауторитету наставника у временима колективне тишине)