Лични став

„Ја сам, душо моја, имала озбиљне нападе панике. Озбиљне. Мало је фалило да скренем скроз. А најгоре ми је било кад крене да ме гуши, па не могу да дишем. Онда кренем да пропадам.“

Друштво је опет прихватило школу као привид

Хвала Вам, децо, што сте баш наши и што сте тако одлучни да наши и останете

Драгоцени савети психолога родитељима школараца: Никад не питајте да ли има домаћи, не пожурујте их да не закасне у школу, не претерујте с додатним активностима

Професори факултета с ког долази нови министар именом и презименом иступили против одлуке о његовом именовању: Његово деловање ићи ће у смеру гушења критичког мишљења и академских слобода

Страх није твој непријатељ. Од страха растеш. Или се смањиш до невидљиве честице. Зависи од чега си саздан

”Ако вам то није довољно да схватите колико је ово ЧУДО, колики је ово ПОДВИГ, онда су вам очи бетоном заливене, а душа вам се у камен претворила”

Овај систем тера ме да лажем. Очекује од мене да станем пред своје ђаке и њихове родитеље и кажем им да је све у реду. А није. Одавно није.

Ведрана Рудан: Питала сам сестре на онколоији кога пацијенти зову кад им је тешко… ”Мајку. Ређе Бога. Ма, углавном мајку.”

Пленум наставника Десете гимназије: Позивамо све родитеље и ученике да не пристају на вештачке и злонамерне поделе које им се намећу

Сећате ли се, ономад, кад је било модерно бити ОБРАЗОВАН и информисан, учествовати, ВАСПИТАНО говорити, постати уважен по томе што знаш и живиш?

Колектив Филолошке гимназије у обустави писао колегама у Петој: Пета је данас ПРВА линија одбране образовно-васпитног достојанства Србије

Директорка школе одговорила на допис министарства: ”Нећу предузимати никакве репресивне, нити било које друге мере према запосленима и ученицима у школи”

Вест која је свима промакла: Одлука о изради сета нових националних уџбеника