Lični stav

Jedna priča, prekasno ispričana: Obećavam ti samo jedno. Pamtiće te i praunuci tvoji.

I tako dolazimo u stanje APSOLUTNOG licemerja. Radimo za dete do iznemoglosti, odričemo se svega, a dete je za to vreme SAMO

Šta treba da naučimo iz toga što vukovci padaju na prijemnim ispitima

Rodiš se, treba ti papir. Hoćeš da putuješ, gde ti je papir? Kreneš u vrtić, treba ti opet neki papir. Koliko nas taj papir sputava, kad bismo znali…

„Mama, šta ako ne upadnem ni u jednu školu s liste želja?“ Mama Monja na ovo pitanje dala je odgovor koji treba da čuje SVAKO dete

Draga deco, vi što nećete palačinke s džemom…

O vršnjačkom nasilju iz ugla psihologa – koje su karakteristike nasilnika

Marina Raičević: Nakon više od 30 godina rada, po prvi put poželela sam da POBEGNEM iz prosvete

Zamislite situaciju: Odete u školski toalet i onda se pojavi vaš snimak iz istog tog toaleta koji kruži po školi. Kako biste se osećali?

Paradoks 21. veka – deca u centru porodičnog života, a roditelji im poklanjaju sve manje svog vremena

Počeo je raspust. Nasilje koje se desilo na samom kraju školske godine okačeno je na čiviluk i čekaće novi povod da se o njemu misli

„Ne znamo mi šta se desilo, možda je nastavnica i zaslužila batine“

„Sad smo se okupili mi, roditelji odličnih đaka, da malo pripretimo učiteljici“

Učitelj Dragan: Možda niste znali, ali kod nas su konji BOLJE PLAĆENI od učitelja