Чедомир Чупић: У моје време, учитељи и професори су били права господа

новембар 2, 2016

Чедомир Чупића: Живот без идеала је опустошени живот
Професор о којем студенти знају и оне мање битне детаље: да на факултет долази градским превозом или да највише воли чај од нане и камилице, дао је опроштајни интервју за магазин Оригинал у ком је причао о студентима и професорима, о моралном животу, одлуци да се не појављује у медијима, како доживљава пензију и шта ће радити кад “окачи професорску ташну о клин”
cnp_3
Професор Чедомир Чупић на Факултету политичких наука ових дана држи своја последња предавања из социологије, политичке антропологије и медијске етике јер, иако је то многима незамисливо, одлази у пензију. Професор о којем студенти знају и оне мање битне детаље: да на факултет долази градским превозом или да највише воли чај од нане и камилице, дао је опроштајни интервју за магазин Оригинал у ком је причао о студентима и професорима, о моралном животу, одлуци да се не појављује у медијима, како доживљава пензију и шта ће радити кад “окачи професорску ташну о клин”.
“Раније генерације су биле у великој материјалној оскудици коју су надомештале читањем. Највећи део времена проводиле су читајући и учећи у библиотекама. Оно што ме радује јесте да у свакој генерацији постоје велики читачи који негују посебан однос са књигом. Свакој генерацији кажем да се пази фото-копија, а да књигу носи крај срца, да би могла и да их огреје. Мислим да је однос према књизи разлика између некадашњих и садашњих генерација. Велико читање је велико улагање у себе. На тај начин стварате огромни унутрашњи резервоар знања са којим после лако можете да се служите и оријентишете нарочито у кризним, али и у професионалним ситуацијама, при чему видите и разумете шире и дубље од осталих. Ове генерације, међутим, поседују нека знања и могућности које ми нисмо имали, пре свега мислим на контакте са светом”, рекао је Чупић о томе колико су се студенти променили у последњих година.
Он је у овом разговору напоменуо да се наше образовање налази у материјалном безнађу.
“Професори би требало да буду најугледнији људи и зарађују довољно за пристојан живот. Међутим, они се третирају као државни чиновници и доведени су на ивицу преживљавања, нарочито у малим срединама. Замислите у таквој средини неке мале приватнике који, понекад, нелегалним радњама стичу огромно богатство и чија деца долазе пред наставнике који су у беди и оптерећени унутрашњим проблемима
У моје време, учитељи и професори су били права господа, почев од тога како су се облачили, преко хигијене и великог расположења које су преносили на нас. У све професоре сам гледао као у катедрале! Али били су и изузетно строги. Ја и данас сањам професорку латинског како ме испитује, па се пробудим ујутру и помислим – какав хохштаплер, професор универзитета, а не зна наставке треће деклинације”, испричао је Чупић какви су професори били некад, а какви су сад.
Он је рекао и да непојављивање у медијима није последица његове одлука.
“Моје непојављивање у медијима произилази из тога да би можда оно што бих рекао било опасно по некога”, открио је Чедомир Чупић.
Извор: Недељник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама