Iako nam je to ponekad teško da razumemo i skloni smo da kod dece pripišemo razmaženosti, ali bes je potpuno normalna emocija, a sposobnost da se nosimo s njim je ključ emocionalnog zdravlja.
Ako dete ima česte ispade besa, vaš cilj ne treba da bude da ga po svaku cenu brzo smirite, već da pokušate da pronađete koren problema koji izazivaju taj bes.
Šta se najčešće krije iza neprihvatljivog ponašanja, besnih ispada, agresije… u emocionalnom svetu deteta koji ponekad ostaje nevidljiv za roditelje?
Dokazano je da deca brzo razvijaju svoju sposobnost doživljavanja i izražavanja širokog spektra emocija, a ovo je veština sa kojom se rađaju, zbog čega se i manifestuju od rođenja. Prve emocionalne reakcije novorođene bebe manifestuju se bebinim kontaktom sa negovateljskim osobljem koje mu je pomoglo da se rodi i povezano je sa kupanjem, previjanjem i hranjenjem. Bebe doživljavaju negativne emocije i stres kada su gladne, mokre ili im je hladno. I obrnuto, kada su nahranjene, suve, kad im je toplo i čuju nečiji umirujući glas – imaju pozitivne emocije.
Praksa kažnjavanja dece zbog njihovih besnih ispada samo usložnjava situaciju. Deca treba da razgovaraju o tome šta osećaju, a ne da stoje u uglu, a da ne shvate zašto su tamo i šta im se događa. Za njih kazna za njihov bes nije samo nerazumljiva, već ih još više boli i čini još besnijim.
Udarci, uvrede, ugrizi, vikanje – nijedan od ovih načina nije prihvatljiv za izražavanje ljutnje, ali ne možemo očekivati od malog deteta da nauči da izrazi svoj bes na prihvatljiviji način ako ih ne podučavamo i ne pokazujemo im kako da se s njim nose. Kažnjavanje može prisiliti dete da se ponaša naizgled bolje da bi izbeglo još jednu kaznu, ali ni na koji način mu neće pomoći da se nosi sa osnovnim problemom.
Kako da efikasno pomognemo svom detetu da se suoči sa svojim besom?
1. Pomozite svom detetu da imenuje emociju koju doživljava. Ovo će pomoći detetu da prepozna ljutnju i da joj se odupre.
2. Povežite ljutnju i empatiju. Kroz empatiju, svako može dostići ona područja mozga u kojima se stvaraju ljutnja i reaktivnost. Kada roditelji pažljivo slušaju, oni iznova potvrđuju detetovo iskustvo i pomažu mu da stvori okruženje u kome može da se rastopi ljutnja. Kada dete primeti da ga neko čuje, ima šansu da se smiri i prevaziđe svoj bes govoreći o njemu.
3. Obezbedite detetu mesto na kojem se oseća sigurno, nudeći mu da uradi nešto što voli, kao što je slikanje, bojenje ili slaganje slagalice. To nisu „nagrade“ za njegovo neprihvatljivo ponašanje, već način da ga naučite jednoj od najvažnijih životnih lekcija – kako uravnotežiti sebe. Omiljene aktivnosti su savršeno sredstvo za to.
4. Naučite dete da diše duboko i polako izdahne. Ovo je takozvano meditativno disanje koje starija deca uče da se primenjuju brzo i lako.
5. Naučite dete kako da se koncentriše na nešto drugo i skrene pažnju sa onoga što mu je izazvalo bes.
6. Kad je moguće, ponudite mu da se igra testom. Taktilne senzorne aktivnosti imaju umirujuće dejstvo na većinu dece i odraslih.
7. Ostanite sa detetom onoliko vremena koliko je potrebno da se potpuno smiri. Pomozite mu da se oslobodi stresa kroz kreativnu igru, kao što je slikanje prstima, sviranje nekog instrumenta i slično.
8. Ponudite mu tuširanje. Vruća voda koja teče ima umirujuće dejstvo, topla kupka takođe.
9. Ne stavljajte dete u izolaciju, osim ako to ne želi, jer to može pogoršati ljutnju. Budite blizu njega, ali ne ulazite previše u njegov privatni prostor.
Veoma je važno da imate na umu da detetov bes u ranom detinjstvu nije ni razmaženost, ni bezobrazluk, ni želja da vas iznervira, već samo njegova borba da razume i verbalizuje svoje emocije. A kad imate samo tri ili četiri godine, to uopšte nije lako…