Htela sam ovaj post da napišem nedelju dana posle porođaja, ali sam tada shvatila da ne znam ništa. I ono što sam znala pre sam zaboravila. Onda posle dve nedelje, opet ništa… Tri, četiri… I onda sam rekla – OK, da vidimo da li sam zapravo išta naučila tokom prvih mesec dana i, ako nisam, da li ću ikad. Nisam. I dalje nemam pojma. OK, jedino mi je malo jasnije kako se drži beba (što nije teško bolje znati, jer sam noć pred porođaj guglala kako se to radi). Da bih onda shvatila – roditeljstvo je zapravo jedno beskonačno nemanje pojma, gde se samo pretvaraš da znaš šta ti se dešava i u šta si se upustio i pokušavaš sve da uveriš da se odlično snalaziš. A zapravo ne znaš ništa.
Uglavnom, mesec dana (i koji dan preko toga) sam majka. I mnogo je lepo. Ali oko toga nikada nisam ni imala dilemu. Lako nije, ali ni tu zabludu nikada nisam imala. Iako sam tokom cele trudnoće bila maksimalno opuštena i na porođaj otišla mirna kao da je u pitanju redovan pregled, i trudim se da budem opuštena kada je odgajanje deteta u pitanju, u jednom trenutku sam shvatila – ja više nikada u životu neću biti mirna. Uvek ću, makar u pozadini mozga, brinuti. Uvek ću se pitati da li je moja beba dobro, da li mogu još nešto da uradim za njega, da li sam uradila dovoljno…
Ipak, sada mi je jasnije šta je neophodno da vam roditeljstvo bude što je lakše i lepše moguće, odnosno čije vam odsustvo znatno otežava stvari:
1. Dobar partner – osoba sa kojom odgajate dete koja je spremna da učini sve da vam olakša. Buđenje noću, bebin plač koji ne možete da dešifrujete, sve što uz to ide, ume biti veoma iscrpljujuće. Ali svaka muka postaje lakša kada se deli na dva dela, zato sam imala sreće da je moj muž bio jednako spreman kao ja da ponese svoj deo. Naravno, moguće je i bez toga (hej, koliko je samohranih roditelja od rođenja – moj duboki naklon njima), ali sasvim sigurno mnogo teže.
2. Dobar lekar – najpre kao trudnica, a potom i porodilja, uverila sam se koliko je važno da pronađete doktora koji vam odgovara. Doktorka koja mi je vodila trudnoću, osim što je vrhunski stručnjak, toliko je prijatna i smirena da sam znala u svakom trenutku da smo i moja beba i ja bezbedni. Sa lekarom koji me je porađao bio je isti slučaj, baš kao i sa pedijatrom koji prati našu bebu. Zato, najvažnije je da ljudima kojima svoj i život svog deteta stavljate u ruke u potpunosti verujete.
3. Dobra babica – ne postoji sedativ na ovom svetu koji bi me smirio bolje nego što je to radila patronažna sestra koja nam je dolazila. Osim što je kupala bebu i brinula o njemu, vodila je računa i o meni. Veoma je direktna, pa mi je odmah jasno i glasno govorila gde grešim, ali je toliko iskusna i stručna da ni u jednom trenutku nisam ni pomislila da se pobunim, već sam slušala i upijala apsolutno svaku njenu reč.
Shvatila sam još – za sve što sam mislila da će biti lako, mnogo je teže, a sve što sam očekivala da će biti teško, zapravo je mnogo lakše. Jedino je osećaj držanja u naručju lepši nego što je iko ikad mogao da mi objasni. I sve mi je postalo mnogo lakše kada sam prestala da se bojim da ću ga pokvariti kad ga uzmem u ruke.
Utvrdila sam ono što mi je bilo jasno i pre – svako dete zaslužuje psa i svaki pas zaslužuje dete. Kada gledam koliko naše kuče voli i pazi bebu, puno mi je srce.
Desila se još jedna stvar za koju nisam znala da hoće – posle porođaja stomak se smanji, ali ne ode. Danima posle izgledate i dalje trudno. Tako, 10 dana nakon što sam se porodila, moj stomak izgledao je kao kada sam bila u šestom mesecu. Istina, to je najmanje bitno i o tome imate najmanje vremena da razmišljate, ali eto, da se zna.
I za kraj, sve što su mi govorili – videćeš kad rodiš… Evo, bukvalno ništa od toga nisam videla. Rekli su, život će mi dobiti smisao, a nisu znali da moj život odavno ima smisla. Osim toga, nikada ne bih na tako malo biće natovarila tako veliki teret da ga nazivam smislom svog života. Biće mnogo iskušenja u godinama koje su pred njim, nemam nameru ja tako dodatno da mu ih otežavam.
Beba i ja učimo jedno od drugog svakodnevno, ali konstantno imam osećaj da on mene mnogo bolje poznaje nego ja njega i da on zna mnogo više nego ja.
A ja i dalje nemam pojma ni o čemu, ali budući da nam je doktor na prvom pregledu rekao – šta god da radite, samo nastavite tako – planiram da nastavim da nemam pojma i oslanjam se samo na osećaj, zasad se čini da to dobro funkcioniše.