Ћурчин: ”Репрезентативни синдикати су саучесници власти, сви њихови чланови дају легитимитет овоме”

Google Dodaj Zelenu učionicu kao omiljeni izvor na Google-u
Foto: Screenshot, Nova

У просторијама велике сале Уставног суда данас се одржава Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања. Нацрт који је Министарство проследило појединим синдикатима од пре неколико дана је и јавно доступан и доноси бројне измене које су изазвале негодовање јавности. Поред укидања могућности слободног удруживања ученика, ту је и смањење броја чланова савета родитеља, као и сужавање његових надлежности.

Никола Ћурчин, потпредседник Независног синдиката просветних радника Србије данас се појавио испред Министарства просвете али је одлучио да не присуствује расправи јер је било забрањено уношење мобилног телефона. Новинарима, такође, није био дозвољен улаз иако је реч о јавној расправи.

Овај синдикат јуче је позвао све да се пријаве за присуство на трибини. Међутим, велики број пријављених добио је повратну информацију да је сала попуњена и да за њих неће бити места.

Ћурчин сматра да предлог долази усред лета у нади да неће изазвати превелику побуну просветних радника и родитеља.

„Много је измена у самом закону, поједине су техничке, можда чак и добре, али кључне измене се своде на две ствари. Једна је дисциплиновање и покушај да се из просвете елиминишу наставници који нису политички подобни – зато што се прича о одузимању лиценце у случају било какве врсте обуставе наставног процеса. Што значи да ви сада, као наставник, ако уђете у учионицу и видите да ће да падне плафон на децу, и кажете: ‘Ја сад не могу да држим наставу у овим условима’, можете да останете не само без посла или без дела плате, него и без лиценце, што значи да више не можете да радите у просвети“, описао је он за Дан уживо на Н1.

До сада је одузимање лиценце било резервисано искључиво за тешка кривична дела која су доказана на суду и тако даље, подсетио је он.

Друга кључна измена иде у правцу да се на један перфидан начин елиминише утицај родитеља на школски живот, на тај начин што неће више моћи, кроз демократску процедуру, да буду изабрани представници Савета родитеља, који имају кључан утицај на школски одбор. Подсетићу вас: у просвети је школски одбор орган управљања, директор је извршни орган. Дакле, школски одбор чине три стране: то је локална самоуправа, три представника Савета родитеља и три представника колектива. У таквом трипартитном систему ви имате контролу и постоји могућност да политика нема кључни утицај на школу, зато што родитељи и наставници заједно чине већину школског одбора“, објаснио је он.

Ћурчин каже да се у последњих годину дана врши страховит притисак на школске одборе, не би ли се из њих елиминисали поједини родитељи.

„Такве школе су вам ‘Бановић Страхиња’, Гимназија у Панчеву, ‘Доситеј Обрадовић’ у Омољици, наравно – ‘Јовина гимназија’ која је под потпуном опструкцијом у Новом Саду, и још многе друге школе по Србији, где практично на све начине опструишу и родитељи и наставници да учествују кроз школски одбор“, навео је он.

Сада се предвиђа да „некаквим мистериозним актом, који тек треба да донесе свака школа“, у Савет родитеља долазе представници по читавом разреду.

„Како ће они бити изабрани, то се не зна, то доноси установа. У теорији, могао би да их предложи и председник општине. По разреду би требало да буде један родитељ (150 ученика, 300 родитеља, а један изабрани). Ко и како? Апсолутно не постоји начин да се утврди демократска процедура“, описује он.

Ћурчин: Репрезентативни синдикати – саучесници власти

Упитан о сарадњи синдиката, Ћурчин је мишљења да су колеге из „репрезентативних синдиката“ – „апсолутни саучесници власти“.

„Дали су легитимитет овоме. Изашли су са изјавом која је скандалозна – да их је Министарство обавестило о само два члана, а да о осталим немају став. И сви они који су и даље чланови тих синдиката, дају легитимитет овоме. Они су по ко зна који пут, наводно, злоупотребљени, а у ствари нису. У ствари дају легитимитет овоме“, казао је он.

Ћурчин каже да се избори ближе и да би очекивано било да се говори о повећању плата просветним радницима.

„Уместо тога, добијамо батину у виду овог закона“, казао је он.

Упитан да ли би ове измене закона могле да буду усвојене до 1. септембра, Ћурчин каже да би се то могло спречити општом побуном.

„Раднички батаљон може само једном да погине на Кадињачи. Дакле, ми смо то већ урадили. Овде је потребна широка друштвена побуна – не може се очекивати да просветни радници то поново изнесу сами. Уколико грађани буду проценили да је ово битно… Морамо да будемо свесни да образовање није само питање просветних радника. То је питање свих ученика, и садашњих и будућих. И у овом случају родитеља. Ако немамо ту врсту опште друштвене побуне, не треба очекивати од просветних радника да то они изведу сами“, рекао је.

Ћурчин сматра да људи који доносе ове законе немају децу у јавним школама.

„Исто тако имам утисак да им се не лече у јавним институцијама здравства. Њих није брига да ли ће негде другде то платити, овде или у иностранству. Они овиме уништавају могућност за оне грађане који немају такав избор, а желе да њихова деца имају квалитетно образовање. И озбиљне су последице“, поручио је он.

Уколико се ове измене, које поједини називају „осветнички закон“ министра, усвоје, Ћурчин каже да ће се још више унизити образовање, још мање људи ће хтети да ради у просвети и још ће бити теже пружити деци оно што заслужују.

Извор: Н1, Зелена учионица