Ово је отворено писмо једне маме за коју сви мисле да је Фејсбук зависница која се свакодневно труди да импресионира пријатеље на друштвеним мрежама. Међутим истина је мало другачија.
Вероватно када видите моје име на Фејсбуку несвесно преврнете очима, или чак размишљате да употребие опцију „Unfollow“ како би престали дагледате све те досадне породичне објаве.
Сигурно се питате да ли сам ја икада видела своју породицу а да то није кроз камеру мобилног телефона. Да се разумемо, јесам. Ви сигурно нисте заинтересовани око тога где смо били прошлог викенда И не занимају вас фотографије које бележе сваки могучи моменат моје породице. Извините, али ваша незаитересованаост ми ништа не значи.
Ја не постављам статусе, фотографије и видее како бих добила што више лајкова, срца или коментара. Ја то радим како бих имала подсетник на то да сам у својим најгорим данима ипак успела да забележим лепе и срећне тренутке са својом децом. То је мој доказ. То су мрачни дани када критикујем и преиспитујем све око себе И ипак трудим се да пређем преко тога и видим добро у свему.
Када се загледам у ћеркине велике браон очи и видим моје, доживим тотално вантелесно искуство које ме у исто време испуњава радошћу и тугом. Њен друштвени темперамент и љубав према плесу је наследила од оца, и надам се да никада неће изгубити ту необуздану и неустрашиву нарав коју ја никакада нисам имала.
Она је још увек мала, довољно мала да не разуме да је њена мама веома далеко од суперхероја. Ја сам она која је теши када је уплакана, или нерасположена. Она ме обожава, и ја њу. Надам се да ће се сећати мојих најгорих дана када сам се трудила да будем најбоља. Покушавам да будем њен херој али некада победи оно лоше. Анксиозност је чудовиште испод мог кревета. Онај је најгори од свих зликоваца, и краде ми срећу, снагу и здрав разум. Оставља ме осакаћеном.
Делује несхватљиво то што могу да седим и пишем о овоме, а не могу да издвојим 10 минута да забележим нешто смешно што је моја ћерка урадила. Ствар је у томе да морам да будем у правом расположењу. Моје дијагнозе обухватају: поремећај прилагођавања са депресијом, паничне нападе, и генерализовани анксиозни поремећај. Ово је моје бреме а социјалне мреже ми помажу да ово лакше поднесем.
Мој муж заслужује бољу супругу од мене. Неку од оних жена које можете да видите на Тв-у које увек имају лепо сређену косу и шминку, које савршено функционишу у кући, и које на крају дана успеју да насмеју мужеве.
Док ја једва могу да припремим вечеру, пре него што се бацим на каућ И молим бога да моја ћерка има обавезе пред спавање како бих ја са мужем могла да проведем неко време насамо.
Моја деца, такође, заслужују боље. Да ли негде постоји гора мајка од мене? Моја деца нису злостављана, запоставлена И невољена. Њима ништа не фали. Проблем са мајчинством је тај да ма шта радила никада не осећам да је то довољно добро за њих. Увек сам у страху да неко тамо ради то много боље од мене. Да моја деца заслужују боље. Да морам да будем боља мајка.
Тако да, свака савршено постављена фотографија на Инстаграму је део порцеса кроз који пролазим. То је много више од експонирања на друштвеним мрежама, што обично људи прво помисле.
Ментални поремећаји некда могу бити заиста незгодни, и ваш мозаг може постати ваш највећи непријатељ. Нико не жели да има хемиски дисбаланс у мозгу, који чини да морате да се борите са једноставним задицима свакодневно. Често кажем ствари које не мислим и одмах осетим кривицу. Желим да кажем да ми је жао, али сам увек превише бесна да бих то могла. Онда ситуација измакне контроли И ја више нисам ни сигурна због чега сам била љута.
Некада нисам сигурна како ме мој муж подноси. Наравно да И он има слабости али такође има конторлу над својим процесима у мозгу. Њему се не дешава да се запрепасти ониме што некада изговори као ја.
Након свега, волим да мислим на светло које ме чека након сваке олује. Ја сам веома задовољна тренутно са мојом породицом, купујемо нову кућу, мењам посао за који знам да ће ми ублажити стрес, али нисам наивна. Знам да ће кад тад поново наступити олуја, И за сада покушава да се фокусирам на светло које ме увек чека на крају.
Извор: yumama.com