Многи аутоматски мисле да школу чине само наставници, али у питању је разнолики стручни кадар: од економиста до домара. Kоја правила важе за све?
Од годишњег одмора од две недеље, колико неки запослени имају, до одмора који траје “цело лето”. Да ли је баш тако? По закону, неки оптимални број дана одмора у већини фирми и установа је 20, с тим што има доста одступања.
У сваком случају, да ли је мит да наставници имају одмор од два или два и по месеца? Углавном јесте. Њихове обавезе крећу много пре него што школа почне с радом, 1. септембра. Такође, треба имати у виду да у образовним установама не раде само наставници, већ и остали стручни кадар.
Најпре да кренемо од радних обавеза. Иако нам делује да наставник дневно ради “неколико сати”, то и није баш тачно.
Потребно је испунити одређени фонд, који није увек везан за само држање часова у току дана/недеље, а неретко се дешава да наставник који у једној школи нема могућност да испуни стандард – ради паралелно у још једној установи.
Наиме, пуно радно време запосленог износи 40 часова недељно. Наставнику, васпитачу и стручном сараднику на почетку школске године издаје се решење о годишњем и недељном задужењу фонда часова. Такође, у складу са законом је и тзв. “непуно радно време”, које се одређује посебним актом, у односу на врсту посла.
Према члану 13, Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама, и домовима ученика, одмор у току дневног рада траје 30 минута за пуно радно време и, по правилу, не може се користити у прва два сата након почетка, нити у последња два сата пре завршетка радног времена, односно за наставнике – током непосредног образовно-васпитног рада.
Kада говоримо о годишњем одмору, постоји законски минимум од 20 радних дана, који се, међутим, увећава индивидуално, на основу: доприноса на раду, услова, искуства, образовања и оспособљености, социјалних услова. Рецимо, запослени добијају 2 додатна дана на основу успешних резултата, а чак четири – на рачун “изузетно успешних резултата”.
Одмор не значи цело лето
Такође, онима који имају од 5 до 10 година радног искуства следују још два дана, а они који имају више од 30 година рада – добијају 5 додатних дана одмора.
Према члану 15, распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника утврђује се годишњим планом рада установе, а за остале запослене – у зависности од потребе посла, планом коришћења годишњих одмора. Такође, и члан 16. доноси своје бенефите.
Нпр, запослени има право на плаћено одсуство од 7 радних дана у случају склапања брака, 3 радна дана за склапање брака детета, 5 радних дана на рачун порођаја супруге, 5 радних дана зарад усвајања детета, 2 узастопна радна дана – ако је реч о селидби у истом месту становања итд.
Постоји низ ситуација, укључујући оне непријатне као што је болест, где запослени у основној или средњој школи остварује право на додатне дане одмора.
– Одмор у школи не значи цело лето, посебно за управу (директор, ПП служба, правна служба, финансије…). Увек неко мора да буде у школи, тако да се уклапају одмори. Углавном се добије 25-30 радних дана одмора, зависно од стажа, да ли запослени има децу или не, затим, у односу на заслуге на послу… – прича нам Л. Ј. (33), психолог из једне београдске основне школе.
Плате не могу да чекају
Многи аутоматски мисле да школу чине само наставници, међутим, у питању је разнолики стручни кадар: од економиста до домара. “Рачуноводство уклапа одморе према платама, јер служба мора редовно да пушта зараде. Правница наше школе, генерално, има посла током целе године, а лети је на одмору око месец дана”, додаје саговорница Телеграф Бизниса.y
Педагошко-психолошка или тзв. ПП служба је, углавном, до почетка јула на свом радном месту, због пријемног испита и распореда ученика. Онда праве паузу од месец и по дана, и половином августа враћају се у школу. Друга половина августа “резервисана” је за формирање одељења ученика.
– Мада, организација послова (пријемни, администрација) умногоме зависи од саме школе и интерне политике. У једној одређени посао обавља директор, у другој ПП служба, а у трећој помоћник. У неким школама, током свих распуста, наставници имају обавезу да дежурају у установи, на смену, како би неко увек био ту – каже нам Л. Ј.
Распуст није исто што и одмор
– Дакле, обавеза током распуста је углавном свуда на снази, осим тамо где је управа мало флексибилнија – додаје наша суграђанка, и износи суштину да наставници најчешће имају месец до месец и по дана одмора.
Мимо саме наставе, каже, имају административне задатке, припреме за наредну годину, писање планова, извештаја за различите тимове који постоје у школама… Дакле, њихов посао није само да “предају градиво испред табле”. Такође учествују и у пријемном испиту, било као прегледачи или као дежурни у другим школама.
Kрајем јуна се одвија једно наставничко веће, а онда поново друго – средином августа. Тада сви имају обавезу да буду у Београду или неком другом граду/месту где живе и раде. “Све у свему, бити наставник не значи само држати часове. Има ту много папирологије, администрације, такмичења и томе слично”, закључује Л. Ј.
Извор: biznis.telegraf.rs