Школска година којој се ближи крај била је само на изглед регуларна: суспензије наставника, протести, смене неподобних директора, вршњачко насиље, и многа отворена питања остала су и без одговора, али и без решења. Посао наставника бира све мање младих. Док суштинске реформе остају у најави, знамо да се уводе национални уџбеници и неки нови правилници. Пред ђацима је, на крају, увек тест знања: пред наставницима борба за професију, а пред родитељима дилема коме да верују. А пред државом је много тежи испит: испит зрелости и питања: има ли развоја критичког мишљења тамо где се другачије мишљење кажњава, и какво образовање, али и какву будућност градимо.
У Београду је одржан састанак родитеља и представника наставника Јовине гимназије са министром просвете. Родитељи и наставници су, након вишемесечне кризе у једној од најугледнијих гимназија у Новом Саду, дошли испред ресорног министарства како би изнели своје захтеве и упозорили на, како наводе, ванредно стање у школи које траје дуже од годину и по дана.
Како су навели родитељи након састанка, министар их је саслушао и био је, како кажу, изненађен оним што је чуо. Најављено је да ће о ситуацији разговарати и са премијером, уз напомену да „није све на њему“ и да је потребно укључити и покрајинског секретара.
Први и кључни захтев родитеља је смена директора Јовине гимназије, кога сматрају одговорним за стање у школи. Они поручују да не пристају на, како наводе, урушавање угледа једне од најзначајнијих образовних институција у Србији.
Димитријевић: У ком универзуму министар стоји наспрам људи из свог ресора
Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија оценила је да не очекује никакве конкретне промене након састанка родитеља и наставника Јовине гимназије са министром просвете, наводећи да је, како каже, до сада изостала спремност надлежних да покажу интересовање за стање у образовном систему.
„Не очекујем ништа. Нажалост. Волела бих да могу да очекујем да су до сада, било ко ко је одговоран за просвету, пре свега министар Дејан Вук Станковић и људи око њега у Министарству, показали једним гестом да им је важно како изгледа образовни систем у Србији. Они то нису учинили“, изјавила је Димитријевић.
Она је оценила да су, како тврди, просветни радници у претходном периоду углавном били санкционисани због својих ставова и реакција.
„До сада, за вакта господина Станковића, просветни радници само бивају кажњавани. То је најважније – да будемо кажњени јер смо били непослушни, јер смо себи дозволили да кажемо да нам се нешто не допада, јер смо се побунили и стали уз или испред наших ученика који су ушли у бојкот наставе. И сада и даље трпимо последице тога јер смо наљутили ‘великог шефа’. Очигледно је да осећамо велику неслободу, тако да ја заправо овде не очекујем ништа“, навела је Димитријевић.
Говорећи о састанку са министром, рекла је да су родитељи пренели утисак да је министар био изненађен дубином проблема у Јовиној гимназији, али је оценила да такве тврдње не одговарају реалности.
„Имам утисак да врапци на гранама знају колики је проблем у Јовиној гимназији, не од јуче, него годинама уназад, од 2022. године. Зато мислим да министар врло добро зна каква је ситуација“, рекла је она.
Она је додала да министар има обавезу да разговара са представницима школа које су у проблему, као и да би Министарство требало да буде партнер образовним установама, а не супротстављена страна.
„У ком универзуму министар стоји наспрам људи из свог ресора? Ми треба да будемо тим, као што смо ми тим са ученицима и родитељима“, истакла је Димитријевић.
Према њеним речима, у образовном систему створена је атмосфера „тихог конфликта“ између управа школа, запослених и Министарства, при чему се, како тврди, мењају и односи родитеља према наставницима.
„Створена је атмосфера тихог рата. Родитељи су сада на страни запослених, раније је било другачије, а управе школа врло послушно спроводе одлуке Министарства“, закључила је она.
Цветковић: Родитељи Пете гимназије тражили састанак са Министарством, одговор нису добили
Адвокат и заступник родитеља Пете београдске гимназије Горан Цветковић изјавио је да су родитељи ове школе још у октобру затражили састанак са представницима Министарства просвете, али да на тај захтев никада нису добили одговор.
Према његовим речима, повод за обраћање Министарству било је, како тврди, вишемесечно кршење закона и процедура у школи.
„Мислим да је Јовина гимназија имала неки састанак, али се не сећам да ли је то било са министром или са неким из кабинета министра, али знам да су тада коментарисали да нас нису примили. Ми смо тражили састанак зато што смо се суочили са, како тврдимо, потпуним безакоњем и директором кога, према нашем ставу, не обавезује ниједан закон ни пропис. Желели смо да укажемо да закон мора да важи за све за Данку Нешовић, за мене, за наставнике. Родитељи су од почетка као централно питање поставили питање поштовања закона, јер се, како сматрамо, у Петој, као и у Јовиној гимназији, он уопште не поштује“, рекао је.
Он је навео да је Пета гимназија школску годину започела без усвојеног годишњег плана рада, иако су, како истиче, све школе у обавези да тај документ усвоје до 15. септембра.
Цветковић је додао да одређеном броју наставника нису продужени уговори о раду по истеку уговора на одређено време, уз образложење да више нису потребни, док су убрзо након тога ангажовани нови наставници.
„После неколико дана ангажовани су нови наставници који, по нашем мишљењу, не задовољавају потребне критеријуме“, рекао је.
Према његовим тврдњама, у школи су потом уследиле и суспензије запослених, док Савет родитеља није био формиран.
„Једноставно, не постоји ниједан пропис који, према нашем ставу, Данка Нешовић није прекршила. Зато смо поставили питање поштовања закона, јер сматрамо да је то основ не само за Пету гимназију, већ и за свако друштво“, рекао је Цветковић.
Дрљача: Школа је добар показатељ стања у друштву
Наставник историје Иван Дрљача оценио је да стање у образовању представља показатељ укупног стања у друштву и упозорио да је неопходно обезбедити стабилан и функционалан образовни систем уколико држава жели да одговори на будуће изазове.
„Ако желите друштво које тежи напретку и које може да одговори изазовима времена, потребно вам је образовање које је стабилно и способно да прати промене“, рекао је Дрљача.
Говорећи о значају образовања кроз историјску перспективу, он је подсетио да су устаници током Првог српског устанка, убрзо након ослобађања Београда, основали Велику школу.
„То су урадили људи који су били полуписмени, који су једва знали да се потпишу и чије је образовање углавном било ограничено на оно што им је било потребно за трговину и свакодневни живот. Али управо су ти људи, док су стварали државу, разумели да је за њену изградњу кључно стварање школе и просветног система, јер су знали да је образовање темељ будућности сваке државе“, навео је Дрљача.
Он је указао да поједине образовне установе у Србији имају традицију дужу од саме модерне српске државе, наводећи као примере гимназије у Новом Саду, Сремским Карловцима и Крагујевцу.
„Налазимо се у веома занимљивој ситуацији да је наша држава, у нововековном смислу, млађа од неких школа. То довољно говори о томе колико су наши преци били свесни значаја образовања. Иако многи од њих нису имали прилику да се формално школују, разумели су колико је школа важна и какву улогу има у развоју друштва и државе“, рекао је он.
Дрљача сматра да однос према таквим установама отвара питање односа државе према будућим генерацијама.
”Ако имате школу која је стара 100, 200 година и онда се односите на такав начин према тој школи, онда ми једноставно можемо да поставимо питање какав је то однос и према будућности и према тим млађим генерацијама који иду у ту школу у смислу да су они заправо нешто што људи који сутра треба да воде ову државу“, истакао је он.
Он је оценио да проблеми у функционисању школа превазилазе саме образовне установе и одражавају шире друштвене околности.
„Све то представља својеврсни лакмус папир који показује да ствари нису добре не само у школи, већ и у друштву у целини. Школа је добар показатељ стања у друштву. Просвета није изолован систем и не може да функционише одвојено од друштва. Она врло јасно указује на несређеност на нивоу читавог друштва“, закључио је он.
Извор: Инсајдер