Треба ли децу учити кућним пословима? С колико година их можете замолити за помоћ у кући? Што ће научити ако почну рано да вам помажу? Хоће ли замрзити кућне послове ако почну рано да помажу? Што је са игром? Да ли их се спутава на тај начин ипак су само деца?
Одговор: деца желе да се осећају кориснима, продуктивнима и од помоћи. Али како им омогућити да се тако осећају? Рад и ситни задаци по кући ће их научити одговорности, помоћи им да се развију како треба, а када их још и похвалите за добро обављен посао добијају осећај постигнућа и самопоуздања. Почињу да се осећају као вредни чланови породице који придоносе уређености и чистоћи дома у ком живе.
Кућни задаци им помажу да обогате начин размишљања, побољшава осећаје моралних вредности, повећава њихову самоувереност, те их чини учинковитијим планерима и проналазачима решења. Запослено дете је сретно дете. То је један од начина да им се да предност у животу.
Рад гради карактер и даје вам могућност да вас двоје (троје, или више) имате нешто да поделите (или заједничко). Учи их вредност рада и део је одрастања у одговорне, поуздане одрасле особе који гради дететов осећај самопоштовања.
Практични савети:
Почните рано. Требали бисте да почнете већ са годину дана, подстичући дете да вам помогне ставити своје играчке у кутију, по завршетку игре. Користите охрабрење и похвале у изобиљу за обављени посао.
Користите задатке примерене доби детета. Не претерујте с пословима изван њихових способности. Почните са личном хигијеном (прањем руку, ногу, прање зубића) и одлагање играчака након игре, стављањем јакне и ципела на договорено место. Затим надоградите са сигурним и једноставним пословима као што су постављање стола (с оним стварима које не може поломити!), брисање прашине, метење, прање пластичног посуђа, итд. Како дете расте лагано додајте захтевније послове, опет, примерено доби детета.
Дуготрајан процес. Можда осећате да би било лакше и брже у овом тренутку ако бисте урадили те послове сами, али мислите дугорочно. Мислите на ваше дете, на осећај среће да је он/она допринела чистоћи и уредности дома. Размислите о томе како ће се успешно и лепо осећати након што је све лепо и чисто, а она / он је помогао да буде тако.
Омогућите им да постигну успех у очекиваним кућним задацима. Спустите вешалице за јакне на његову/њену висину, поставите кутију за играчке где дете може дохватити, не покушавајте разврставати играчке, него их све спремите у кутију. Далеко је лакше на тај начин поспремити играчке него их постројити на полици. Поставите четкицу и пасту за зубе на висини на којој дете може лако до њих и сл.
Будите позитивни! Будите позитивни око кућних послова. Ако гунђате што морате да радите и дете ће гунђати и неће бити срећно што мора да ради.
Нека буде забавно! Учините кућне послове забавним. Дајте им забавна, слатка имена. Плешите док их радите, певајте, направите што више игрица уз њих.
Будите стрпљиви. Подучавање деце кућним пословима је процес који се не остварује у једном дану. Но, такође, имајте на уму све добре ствари које их учите у том процесу, ствари које ће им користити цели живот.
Радите уз њих. Први корак је да им објасните и покажете како се ради тај кућни послић. Следећи корак је да радите на њему заједно неко време, а затим им допустите да га сами ураде под вашим надзором. На крају, пустите их да га одраде сами, чак и док нисте близу. Ако дете воли да ради кућне послове с вама, требали бисте да покушате да радите заједно што је дуже могуће.
Никада немојте поправљати његов завршен рад пред дететом. Ако из неког разлога дете није обавило посао како треба, покажите му опет како иде. Ако још увек не уради како треба, урадите га заједно с њим/њом. Ако и даље не може да уради посао како треба, почните да размишаљате о повратку на тај посао касније, када је дете старије. Но, без обзира на све, никада га не поправљајте пред њим / њом! То је најгори ударац за дететово самопоштовање.
Никад му немојте рећи: „Нека, дај мени, ја ћу!“, И онда урадити посао уместо њега/ње. То учи дете „Мама (или тата) то ради боље од мене, ја нећу ни да покушам .“
Написати или само рећи детету? Зависно од дететовог начина учења и методе обраде информација, даћете усмене (за децу која уче лакше слушајући) инструкције (али их ограничите на максимално две ствари иначе ће заборавити. Дечје мисли су заузете сањарењем и стварањем. Не могу да прихвате и кућне задатке), или писмене (за старију децу. ограничите на два или три задатка, не више), а ако су млађи можете нацртати задатке. Осигурајте се да су јасни с једноставним упутама. Инсистирајте на добро завршеним пословима.
Рад у тиму. Ако воле да раде с другима, допустите им да раде заједно. Све је забавније у тиму.
Молим, хвала ти! (или да кажем учтивости) Немојте заборавити да их замолите да ураде одређени посао и захвалите им се по завршетку, чак и ако је то редовити свакодневни посао. Похвалите их за добро обављен посао. Никада их не можете превише похвалити!
Знајте када треба да станете. Престаните да радите док им је још забавно. Узмите савет из ТВ серија и књига; увијек се зауставите кад је најбољи дио!
Исти стари посао, јадан стари посао. Често мењајте послове тако да детету не досади.
Имајте разумевање за њихове друге обвезе кад је дете већ старије. Имајте разумевање, ако се она осећа под притиском у неким више стресним временима у свом / његовом животу, као што су спортске приредбе, рецитали, испите, итд
Упоређивање! Никада не упоређујте једно дете са другим, па чак ни са братом или сестром.
Поделите! Поделите задатак у мање делове ако му/јој се чини превелики посао.
Усредоточите се на САД! Избегавајте кориштење речи као што су никад, увек, итд кад тражите од детета да ради кућне послове или кад разговарате о незавршеним пословима. Не помаже!
Највише од свега, забавите се и допустите себи да будете и блесави с времена на време. Направите приоритете, укључите их, створите топао, примамљив дом за њих.