Сада је у фази да неће да једе поврће, јуче је био у фази да гризе све редом, а сутра ће бити у фази да не жели да послуша баш ништа.
Да ли сте и ви упали у клопку звану „Ма то је само фаза”? Да се разумемо, не кажемо да то не постоји, али морате, као родитељ и/или васпитач научити да препознате када је неко понашање детета заиста развојна фаза, а када је потребно реаговати.
Решење за ово и многе друге родитељске клопке пронашли смо у књизи Невене Ловринчевић „Клопке за родитеље”, где је на одличан начин објашњено како да избегнете најчешће родитељске клопке („Пусти га да плаче”, „Батина је из раја изашла”, „Ја сам свом детету најбољи пријатељ”, „Нека, ја ћу… Није мени тешко” и мноооге друге).
Вратимо се на „сада је у некој фази” клопку. Да бисмо је разјаснили, пренећемо одломак из поменуте књиге:
Примери
Никола (који има три и по године) док се игра често удара децу без икаквог повода. Мајка на то или не реагује или реагује несигурно и неодлучно, коментаришући „Сада је у некој агресивној фази.”
Јована, стара 15 година, не поштује договор с родитељима и када увече изађе, никада не дође на време, често изостаје из школе, а оцене су јој све горе и горе. Агресивна је према родитељима и одбија да разговара с њима. Родитељи све мање инсистирају на томе да се договор између њих поштује, уз коментаре: „Ух, тај пубертет! Проћи ће… Ваљда ће бити све у реду. Само да се не дрогира…”
Намера
Желите да пружите детету подршку и да га разумете
Чињенице
Фазе у развоју постоје. Током неких развојних фаза деца испољавају неуобичајене облике понашања.
Како онда упадамо у клопку? Тако што се, збуњени или уплашени и забринути суочавамо с другачијим дететом, па уместо да преиспитамо своје дотадашње приступе и ставове, повлачимо се из те ситуације и кријемо иза реченице: „Све је то фаза” у нади да ће се ствари саме решити. Некад то заиста тако и буде, али неке промене ипак неће проћи тако једноставно, па ако их игноришете, могу се продубити.
Да ли сам у клопци
Ако код детета толеришете значајна одступања од понашања које сматрате уобичајеним, ако не анализирате узроке и последице, ако те поступке тумачите као нешто што сви раде – ОНДА ВИ ЈЕСТЕ У КЛОПЦИ.
Понашање детета
Агресивност, свадљивост, повученост, плачљивост, раздражљивост… Ако то траје дуго или је сувише наглашено, не устежите се да потражите помоћ психолога.
Могући исходи
Могу се јавити неуротске тегобе, проблеми у понашању, тешкоће у социјалном функционисању, болести зависности.
Излазак из клопке
- Држите очи отворене, ослушкујте и пратите промене код свог детета.
- Ако дете испољава понашање које вас брине, не оправдавајте га тиме да је то уобичајено за данашње генерације.
- Не устежите се да поразговарате са васпитачицом, учитељицом или професором ако помислите да они имају увид у узрок неуобичајеног понашања. То што дете можда не жели да вам се отвори није због тога што нема поверења у вас. Док су мала, деца углавном не умеју да вербализују своја осећања.
- Поразговарајте са васпитачем или професором о томе како они виде ваше дете. Они га прате у другачијим условима него ви и њихово искуство свакако ће бити од помоћи. Будите отворени за њихова запажања и онда када се не слажу с вашим. Размислите о ономе што су вам рекли.
- Будите блиски с дететом. Ако дете зна да може да вам се обрати кад има проблем и да га неће дочекати грдња и осуда, велики део посла сте обавили.
- Од сасвим раног узраста помозите детету да буде свесно својих потреба и емоција. Почните тако што ћете га питати да ли је гладно, да ли му је хладно или вруће, чега се плаши, шта га љути… Једноставно, подстичите дете да буде свесно својих потреба и осећања. Ако је дете у бољем контакту са самим собом, лакше ће током живота пролазити кроз захтевније фазе.
Хајде да сад конкретно применимо ове савете. Претпоставимо да је Никола заиста у некој фази. То није знак да мама треба да попусти, већ да се активније укључи. Сваки пут кад Никола удари дете, родитељ треба да му приђе и одлучним тоном каже: „То није у реду. Ударио си Луку и то њега сада боли. Ако се тако и даље будеш понашао, отићи ћемо кући.” И ако дете настави, родитељ мора да испуни обећање и оде с дететом кући. Родитељи треба да размисле и да и постоји неки разлог за такво понашање (проблеми у кући, вртићу, школи…) и да помогну Николи да проблем реши. Понекад је агресивно понашање знак да је детету потребно више пажње, те је можда потребно да родитељи с Николом проведу више времена у игри, читању, разговору.
Што се тиче Јоване, уместо да се крију иза фразе „то је због пубертета” родитељи би требало озбиљно да се позабаве ситуацијом у којој се налазе. Тинејџери покушавају да помере границе дозвољеног, а родитељи томе треба да стану на пут. То, наравно, укључује разговоре, договоре, подстицање блискости и поверења, али и повремене сукобе. Такав пут је за родитеље много напорнији од скривања иза фразе „све је то пубертет” и подразумева свакодневно ангажовање, али је уједно и једини конструктиван приступ
Овај чланак преузет је из књиге „Клопке за родитеље – како да препознате и избегнете најчешће родитељске грешке” Невене Ловринчевић и објављен је уз дозволу издавача (Креативни центар)