“Знај да школа није мерило знања, али не заборави колико учење и рад на себи обогаћује људе”

26 јуна, 2017

Као да је јуче било… Сећам се те хладне фебруарске ноћи када сам ти пожелела топлу добродошлицу и пружила ти први удах и делић овог суровог света. Колико сам била срећна што сам баш ја родила најлепшу бебу коју сам у животу видела. И од тада ево прође већ скоро па 15 година. И зато ове редове пишем теби јер сматрам да је време да научиш неке ствари које ће ти бити потребне у овом свету одраслих у који полако газиш, ситним и несигурним корацима…

– Воли свог брата, али и туђег.

– Знај да школа није мерило знања, али не заборави колико учење и рад на себи обогаћује људе.

– Не трчи за звездама, пробај да пузиш, теже ћеш се саплести.

– Не труди се да будеш иста као други јер само ја знам да си управо ти рођена за велика дела.

– Признај своје грешке, извини се и опрости. Али ако мислиш да си управу, не дај на себе. Око за око, зуб за зуб, увек се води овом народном.

– Штити беспомоћне, негуј болесне, охрабри уплашене. Бори се за правду, ако треба и до Стразбура се ћерај.

– Лагати, красти и прднути у друштву је срамота. Остале срамоте од којих никако да побегнеш, закопај у подсвести и заборави да су икада постојале. Мада кад боље размислим, стиде се они који су часни и поштени, а ја знам да ти то јеси и верујем да ћеш те врлине љубоморно чувати.

– Кад паднеш, устани, отреси прашину и настави даље.

– Мушко-женска пријатељства постоје.

– Немој седети на ‘ладном бетону, упалу неку да не фасујеш.

– Не оговарај превише. Увек и у свему нађи меру.

– Ради на себи, едукуј се и усаврши енглески до границе матерњег јер једино тако можеш ноншалантно побећи из овог ћумеза. И не уздај се у ону родбину у Аустрији јер од њих ни Моцарт кугле нисмо добили а камоли писмо препоруке.

– Поштуј своје, али и туђе родитеље. И кад те мрзи, отиђи понекад код бабе и деде на недељни ручак.

– Положи вожњу и сама се вози. Не дозволи да те други „возају“.

– Буди духовита и прихвати и шалу на свој рачун (ако није неслана).

– Чувај праве пријатеље које ћеш вероватно за пар година моћи на прсте једне руке пребројати. Чувај то благо, јер они ти остају за цео живот.

– Отвори рачун у банци, штеди и не уздај се у туђу помоћ. Јер како смо тата и ја кренули ни за споменик нећемо имати.

– Храни се здраво и пиј доста течности. Знај да су чварци увек боље решење од виршле и паризера. Не уздај се у месечеве мене, купус дијету и савете шатро нутрициониста, ако треба „пробуши“ кашику, избегавај хлеб и слаткише, и зноји се што је више могуће бирајући начин који ти највише одговара.

– Уживај у ономе што имаш и немој чезнути за оним што ти је недоступно. Јер тад људи могу да поклекну и ураде ствари због којих ће се касније кајати.

– Трипут мери једном сеци, бирај речи јер оно што изговориш не нестаје, него заувек лебди у ваздуху вечно те опомињући да је било боље да си свој језик поштено ујела.

– Загризи и онда када помислиш да ниси довољно јака да сажваћеш.

– Ако мислиш да сузе нису ок и не желиш да други виде твоју тренутну „слабост“, сецкање црног лука ти у томе може помоћи.

А у љубави…

– Знај да женски магазини још никоме нису решили љубавне недаће.

– Бирај срцем, искључиво тако нећеш погрешити.

– Не звоцај превише. Дај му мало луфта и ако помислиш да је превише јер срећан мушкарац једино може усрећити твоје срце.

– Пре удаје и деце, заврши факултет. Олакшаћеш себи, али и другима.

– Обавезно научи да куваш јер љубав понекад долази преко стомака. Тако је мене моја мама учила, њу њена, па тако и ја настављам ту традицију.

– Свекрву не мораш волети, али научи да је поштујеш. Постоји неколико „цака“ које ће ти у томе помоћи, али о томе ћемо неки други пут.

– Ајвар прави искључиво од печене паприке, а лењу питу само с киселим јабукама.

– Не јадикуј ако си соло. Веза по свак цену никада није била добро решење. Љубав ће ти се десити сигурно, можда онда када јој се најмање будеш надала. Свака душа пронађе своју сродну половину, тако да ни твоја неће остати усамљена.

– Од љубави никад не одустај. Не допусти да она оде од тебе без борбе.

А ја ћу увек бити ту… Искористи моју мудрост док онај са српом не дође по мене и одведе ме горе да орем небеске њиве. Ако негде запне, имаш мој број на брзом бирању…

Уф, што овај црни лук „штипа“ за очи…

Пише: Јасна Јовичић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама