Brojne studije i istraživanja su pokazala da deca i odrasli koje su majke dojile imaju bolje rezultate na testovima inteligencije i kognitivnog (saznajnog) razvoja od onih koji su hranjeni veštačkim proizvodima. Dokazi za ovu tvrdnju izvođeni su na osnovu studija u kojima su poređena dojena i nedojena deca.
Opsežna studija naučnika s Mekgil univerziteta iz Montreala pokazala je da su majke koje su posećivale ustanove koje promovišu dojenje, duže dojile decu nego one koje nisu učile o prednostima dojenja.
Kada je kasnije, u uzrastu od šest i po godina, testovima merena verbalna inteligencija, ova deca su u proseku pokazala bolje rezultate pa su imala po 7,5 bodova više. Bolje rezultate postigla su i na testovima koji mere neverbalnu inteligenciju (2,9 boda) kao i na testovima kojima se meri ukupna inteligencija (5,9 bodova).
S druge strane, kada su decu ocenjivali učitelji, ona koju su majke dojile bolje su pisala i čitala.
Iako je očigledno da postoje razlike, nejasno je da li su za kognitivne dobrobiti dojenja zaslužni neki sastojci u majčinom mleku ili fizička i socijalna interakcija majke i deteta za vreme dojenja.
Esencijalne masne kiseline i faktor rasta sličan insulinu koji se nalaze u majčinom mleku takođe mogu da daju odgovor na pitanje u čemu se kriju kognitivne razlike između dojene i nedojene dece.
Međutim, moguće je i to da fizičke i emocionalne komponente dojenja dovode do trajnih promena u razvoju mozga.
Moguće je takođe i da dojenje povećava verbalnu interakciju majke i deteta što bi moglo da unapredi kognitivni razvoj.
„Iako se poslednjih 30 godina znatno povećao broj žena koje doje svoje bebe, znatno je manji napredak učinjen u povećanju trajanja dojenja”, istakli su autori ove studije.
Izvor: Politika
Opsežna studija naučnika s Mekgil univerziteta iz Montreala pokazala je da su majke koje su posećivale ustanove koje promovišu dojenje, duže dojile decu nego one koje nisu učile o prednostima dojenja.
Kada je kasnije, u uzrastu od šest i po godina, testovima merena verbalna inteligencija, ova deca su u proseku pokazala bolje rezultate pa su imala po 7,5 bodova više. Bolje rezultate postigla su i na testovima koji mere neverbalnu inteligenciju (2,9 boda) kao i na testovima kojima se meri ukupna inteligencija (5,9 bodova).
S druge strane, kada su decu ocenjivali učitelji, ona koju su majke dojile bolje su pisala i čitala.
Iako je očigledno da postoje razlike, nejasno je da li su za kognitivne dobrobiti dojenja zaslužni neki sastojci u majčinom mleku ili fizička i socijalna interakcija majke i deteta za vreme dojenja.
Esencijalne masne kiseline i faktor rasta sličan insulinu koji se nalaze u majčinom mleku takođe mogu da daju odgovor na pitanje u čemu se kriju kognitivne razlike između dojene i nedojene dece.
Međutim, moguće je i to da fizičke i emocionalne komponente dojenja dovode do trajnih promena u razvoju mozga.
Moguće je takođe i da dojenje povećava verbalnu interakciju majke i deteta što bi moglo da unapredi kognitivni razvoj.
„Iako se poslednjih 30 godina znatno povećao broj žena koje doje svoje bebe, znatno je manji napredak učinjen u povećanju trajanja dojenja”, istakli su autori ove studije.
Izvor: Politika