Da li su lični pratioci potrebni problematičnoj deci?

2 maja, 2017

Srpsko zakonodavstvo kaže da deci sa teškoćama u razvoju ili učenju može da se dodeli lični pratilac koji bi im pomagao u svakodnevnim aktivnostima, ali, da li treba da ih imaju i deca koja su fizički zdrava, ali ispoljavaju problematična ponašanja, ni zakonodavci ni stručnjaci nemaju jasan odgovor.

Naime, u svetu je odavno prihvaćena praksa da deci sa nekim fizičkim poteškoćama poput kretanja bude dodeljen lični pratilac koji bi im pomagao u obavljanju svakodnevnih zadataka.
U Italiji, na primer, sistem je uređen tako da u školama postoje specijalizovani nastavnici, koji u redovnom odeljenju rade zajedno sa redovnim nastavnikom.
U Srbiji, pravo deteta na dodatnu podršku regulisano je Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku koji su zajedno doneli ministri prosvete, zdravlja i rada i socijalne zaštite.
U praksi to izgleda tako da postoji komisija sa predstavnicima sva tri sistema koja u saradnji sa roditeljima i ustanovama predlažu dodatnu podršku koja je potrebna detetu.
Oni se vode klasifikacijom po kojoj tri grupe dece imaju potrebu za dodatnom podrškom.
To su, dakle, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca sa teškoćama u učenju i deca iz socijalno-ekonomski ugroženih sredina.
Na pitanje da li u tu klasifikaciju spadaju i deca bez fizičkih smetnji ali sa problematičnim ponašanjem, nema jasnog odgovora.
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da oni u svakom pojedinačnom slučaju procenjuju da li je detetu potrebna dodatna podrška i u skladu za mišljenjem i zaključcima donose odluku.
“Potrebe svakog učenika za dodatnom podrškom procenjuje najpre Stručni tim za inkluzivno obrazovanje na nivou predskolske ustanove ili škole, a ako su potrebne dodatne podrške iz ostalih sistema, procenu radi komisija, koja na osnovu Pravilnika, daje mišljenje o potrebnoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj podršci za svako dete”, navode iz Ministarstva.
Da li bi lični pratioci koristili deci sa problematičnim ponašanjem ili bi ih možda još više izolovali od druge dece, nije siguran ni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Branislav Brojčin.
Smatra da bi inkluzija postala besmislena ako bi lični pratilac na neki način odvajao učenika od druge dece.
“Nekoj deci su oni neophodni i to uopšte nije sporno, ali treba imati u vidu da oni mogu ograničavati detetov kontakt sa okolinom. Ako se druga deca obraćaju tom detetu preko asistenta ili čak ako im se nastavnici obraćaju preko asistenta dok zadaju zadatke, onda oni prave zid oko deteta i socijalnu izolaciju i onda se postavlja pitanje čemu inkluzija ako dete ostaje izolovano”, ocenjuje Brojčin.
Njihova primarna uloga je, kaže, da pomognu deci sa fizičkim smetnjama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što je penjanje uz stepenice, da mu spakuju ili raspakuju knjige, da mu pomognu ako ima problema u hranjenju, ali nikako da oni nečemu uče dete.
Šta bi i da li bi uopšte lični pratilac mogao da pomogne detetu koje ispoljava problematična ponašanja, Brojčin kaže, nije siguran.
“Ja ne vidim šta bi on mogao da uradi. On nema kompetencije da spreči neka problematična ponašanja, a da fizički sputava dete, to nije prihvatljivo. Ne vidim svrhu sem u slučaju da tim koji se bavi tim detetom, formira program pa da se onda lični pratilac pridržava smernica “, objašnjava profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Sistem u Srbiji ovakav kakav je nije loše uređen, kaže, a idealna situacija, prema njegovom mišljenju, bila bi formiranje tima koji bi ustanovio problem koji postoji u funkcionisanju nekog odeljenja.
“Savremeni pogled na tu problematiku ne vidi dete kao problem, već se bavi time kako da se problem reši i kako da se pomogne tom odeljenju i toj deci i tim roditeljima”, rekao je Brojčin.

 
Izvor: TANJUG

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


3 komentara na "Da li su lični pratioci potrebni problematičnoj deci?

  1. Nikola kaže:

    Pa naravno da postoje strucne osobe a to su specijalni pedagozi koji se skoluju na FASPERU. Sve dok nam inkluziju vode kvazi strucnjaci i priucene uciteljice ona nece zaziveti, a nazalost deca sa intelektualnim smetnjama najvise ispastaju.

  2. Natasa kaže:

    Ponekad pomislim da se sa ovakvim naslovima (a i textom) samo narod provocira.

  3. Ana kaže:

    Najviše ispaštaju i učenici u odeljenju, jer učitelj se bavi sa učenikom sa posebnim potrebama, a ostali učenici dobijaju jako malo pažnje, i znanja. Tako da treba poseban učitelj ili nastavnik za tu decu, jer nije u redu ni inkluzija gde većina dece zbog toga ne dobija adekvatno obrazovanje. A posebna je tema agresivnih učenika, koji uništavaju naše obrazovanje, zbog prezaštićenosti sistemom. U moje vreme je škola bila bezbedno mesto, a sad nam objašnjavaju da je u redu da neko tuče ceo razred i da ne može da se izbaci sa časa, ili iz škola. Takva deca trebaju vanredno da pohađaju nastavu.
    “Roditelji učenika odeljenja II-3 Osnovne škole “Stanislav Sremčević” u Kragujevcu već tri dana ne šalju decu na nastavu i planiraju da tako nastave dok škola ne nađe rešenje za problem sa učenikom tog odeljenja, za kog roditelji tvrde da fizički i verbalno maltretira đake i učitelja.”N1
    “Majka dečaka L. E. (9), učenika OŠ “Jovan Ristić” iz Borče, podnela je prijavu policiji protiv 23 roditelja čiju decu njen sin teroriše već godinu dana!Žaklina Nikolić Mojsilović, majka devojčice koju je dečak L. E. udario kamenom, zbog čega je završila u Hitnoj pomoći, kaže da je umesto “izvini” dobila prijavu.U službenim beleškama učiteljice Marije Jakšić piše da je učenik L. E. udarao druge đake, remetio disciplinu na času…”Blic
    Sistem ima ozbiljnu grešku.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama