Da li su problematična deca „diploma” neuspešnog roditeljstva

septembar 24, 2019

Za vršnjačko nasilje odgovorni i roditelji

Danas su jači uzori vršnjačka grupa i zvezde rijalitija, crnih hronika i jutjuba nego stvarne osobe iz bliskog okruženja

Iove školske godine u prve minute nacionalnih dnevnika nisu stigli učenici koji donose medalje sa olimpijada znanja, već deca koja su postala žrtve ili počinioci vršnjačkog nasilja. Tuča petnaestogodišnjih učenica u Barajevu, obračun dečaka iz dve osnovne škole u Obrenovcu i učenika Osnovne škole „Branko Radičević” iz Velike Moštanice bacili su u drugi plan priču o tehnološkim viškovima i platnim razredima u prosveti.

Podsećanja radi, prošle godine u ovo vreme dogodila se pobuna roditelja učenika Osnovne škole „Svetozar Marković” u Kraljevu, koji su svojoj deci zabranili odlazak na nastavu zbog agresivnog ponašanja učenika sedmog razreda. Gotovo svakog polugođa desi se barem jedna „buna” roditelja isprovocirana đačkim nasiljem unutar školskih zidina. U prethodne četiri godine troje tinejdžera oduzelo je sebi život zbog surovog vređanja, ponižavanja i maltretriranja svojih vršnjaka. Od nasilja školskih drugara škola nije uspela da zaštiti četrnaestogodišnjake Aleksu iz Niša, Anđelu iz Kraljeva i Aleksandra iz Novog Sada.

Komentarišući najnovije slučajeve nasilja u školama, ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da se preko SOS linije za prijavu nasilja u školama koju je otvorilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja godišnje prijavi 840 slučajeva nasilja. On je dodao da je u svega desetak odsto prijavljenih slučajeva reč o onim ekstremnim, poput tuče devojčice u Barajevu koja je brzinom munje osvanula na svim društvenim medijima. Resorni ministar takođe je istakao da moraju da se „probude” centri za socijalni rad i svi drugi državni organi i naglasio da u slučajevima vršnjačkog nasilja treba pokrenuti postupak i protiv roditelja.

Iako je vršnjačka agresija česta na školskom uzrastu, stiče se utisak da je škola postala najmanje bezbedno mesto za boravak deteta – sve veći broj roditelja više ne sačekuju dete iz škole sa pitanjem „šta ste danas učili” već „da li te je neko dirao”. Da li su problematična deca „diploma” neuspešnog roditeljstva ili „lakmus papir” atmosfere u toplom porodičnom gnezdu? Kome roditelji treba da se obrati za pomoć kada shvate da ne mogu da izađu na kraj sa problematičnim ponašanjem svog deteta?

Dragana Ćorić, predsednica udruženja „Roditelj” iz Novog Sada ističe da su problemi sa vršnjačkim nasiljem posledica neadekvatnog vaspitanja dece.

– Dete ne postaje problematično preko noći , u pitanju je proces identifikacije sa nekim iz njegove okoline. Još sedamdesetih godina prošlog veka definisan je koncept „značajnih drugih” – osoba iz našeg okruženja čiji su stavovi i ponašanje inspiracija za drugu osobu i model ponašanja, bilo da su to pozitivni ili negativni modeli. Čini mi se da mi roditelji olako shvatamo da smo baš mi ti značajni drugi našoj deci. Nažalost, nismo uvek mi sami uzori. Ponekad uopšte nismo modeli za identifikaciju. Milenijalci imaju drugačije uzore i drugačije grade svoje vrednosti nego što ih mi učimo i zato smo u većem i jačem generacijskom sukobu nego ikada do sada. Danas su jači uzori vršnjačka grupa i zvezde rijalitija, crnih hronika i „Jutjuba” nego stvarne osobe iz bliskog okruženja. Škola je jedna od karika u celom lancu i treba konačno da postane saradnik roditelju u celoj toj priči, a ne kamen oko vrata – smatra naša sagovornica.

Dragana Ćorić kaže da roditelj mora da prihvati činjenicu da nije svemoguć i da neko drugi može biti uspešniji u rešavanju dečjeg problema, bilo da je to psiholog ili pedagog u školi, dečjoj bolnici ili razvojnom savetovalištu.

– Samohranost roditelja obično se uzima kao opravdanje za detetove vaspitne ispade ili nasilje koje ono čini prema drugima. Međutim, ima roditelja koji sami podižu decu nisu agresivna prema bližnjem svom. Oni su uspeli da izgrade svoj autoritet ne uz pomoć batina i pretnji, već pružanjem ličnog primera detetu – zaključuje naša sagovornica.

Ministarstvo prosvete je prošle godine potpisalo sporazum o saradnji sa Ministarstvom rada, a suština tog dokumenta jeste da se u rešavanje problema koji nadilazi kompetencije školskog kolektiva uključe i stručnjaci u centrima za socijalni rad. Ako roditelj ne želi da sarađuje sa školom i prihvati činjenicu da njegovo dete ima problema u ponašanju i maltretira drugu decu, mora da se uključi centar za socijalni rad, a jedna od prvih mera može biti nadgledano roditeljstvo.

Autor: Katarina Đorđević

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama