Да ли су проблематична деца „диплома” неуспешног родитељства

За вршњачко насиље одговорни и родитељи

Данас су јачи узори вршњачка група и звезде ријалитија, црних хроника и јутјуба него стварне особе из блиског окружења

Иове школске године у прве минуте националних дневника нису стигли ученици који доносе медаље са олимпијада знања, већ деца која су постала жртве или починиоци вршњачког насиља. Туча петнаестогодишњих ученица у Барајеву, обрачун дечака из две основне школе у Обреновцу и ученика Основне школе „Бранко Радичевић” из Велике Моштанице бацили су у други план причу о технолошким вишковима и платним разредима у просвети.

Подсећања ради, прошле године у ово време догодила се побуна родитеља ученика Основне школе „Светозар Марковић” у Краљеву, који су својој деци забранили одлазак на наставу због агресивног понашања ученика седмог разреда. Готово сваког полугођа деси се барем једна „буна” родитеља испровоцирана ђачким насиљем унутар школских зидина. У претходне четири године троје тинејџера одузело је себи живот због суровог вређања, понижавања и малтретрирања својих вршњака. Од насиља школских другара школа није успела да заштити четрнаестогодишњаке Алексу из Ниша, Анђелу из Краљева и Александра из Новог Сада.

Коментаришући најновије случајеве насиља у школама, министар просвете Младен Шарчевић истакао је да се преко СОС линије за пријаву насиља у школама коју је отворило Министарство просвете, науке и технолошког развоја годишње пријави 840 случајева насиља. Он је додао да је у свега десетак одсто пријављених случајева реч о оним екстремним, попут туче девојчице у Барајеву која је брзином муње осванула на свим друштвеним медијима. Ресорни министар такође је истакао да морају да се „пробуде” центри за социјални рад и сви други државни органи и нагласио да у случајевима вршњачког насиља треба покренути поступак и против родитеља.

Иако је вршњачка агресија честа на школском узрасту, стиче се утисак да је школа постала најмање безбедно место за боравак детета – све већи број родитеља више не сачекују дете из школе са питањем „шта сте данас учили” већ „да ли те је неко дирао”. Да ли су проблематична деца „диплома” неуспешног родитељства или „лакмус папир” атмосфере у топлом породичном гнезду? Коме родитељи треба да се обрати за помоћ када схвате да не могу да изађу на крај са проблематичним понашањем свог детета?

Драгана Ћорић, председница удружења „Родитељ” из Новог Сада истиче да су проблеми са вршњачким насиљем последица неадекватног васпитања деце.

– Дете не постаје проблематично преко ноћи , у питању је процес идентификације са неким из његове околине. Још седамдесетих година прошлог века дефинисан је концепт „значајних других” – особа из нашег окружења чији су ставови и понашање инспирација за другу особу и модел понашања, било да су то позитивни или негативни модели. Чини ми се да ми родитељи олако схватамо да смо баш ми ти значајни други нашој деци. Нажалост, нисмо увек ми сами узори. Понекад уопште нисмо модели за идентификацију. Миленијалци имају другачије узоре и другачије граде своје вредности него што их ми учимо и зато смо у већем и јачем генерацијском сукобу него икада до сада. Данас су јачи узори вршњачка група и звезде ријалитија, црних хроника и „Јутјуба” него стварне особе из блиског окружења. Школа је једна од карика у целом ланцу и треба коначно да постане сарадник родитељу у целој тој причи, а не камен око врата – сматра наша саговорница.

Драгана Ћорић каже да родитељ мора да прихвати чињеницу да није свемогућ и да неко други може бити успешнији у решавању дечјег проблема, било да је то психолог или педагог у школи, дечјој болници или развојном саветовалишту.

– Самохраност родитеља обично се узима као оправдање за дететове васпитне испаде или насиље које оно чини према другима. Међутим, има родитеља који сами подижу децу нису агресивна према ближњем свом. Они су успели да изграде свој ауторитет не уз помоћ батина и претњи, већ пружањем личног примера детету – закључује наша саговорница.

Министарство просвете је прошле године потписало споразум о сарадњи са Министарством рада, а суштина тог документа јесте да се у решавање проблема који надилази компетенције школског колектива укључе и стручњаци у центрима за социјални рад. Ако родитељ не жели да сарађује са школом и прихвати чињеницу да његово дете има проблема у понашању и малтретира другу децу, мора да се укључи центар за социјални рад, а једна од првих мера може бити надгледано родитељство.

Аутор: Катарина Ђорђевић

Извор: Политика