Uloga roditelja je jedna od odgovornijih uloga u životu svakog čoveka. Možda i najodgovornija. Roditelji su u isto vreme vaspitači, uzori, vođe, drugari, objekti obožavanja, treneri strogoće i mudrosti.
Mada sve ove uloge tovare roditeljima na leđa veliki teret, roditeljstvo je veliko bogatstvo i najlepši osećaj za svakog odraslog i emotivno zrelog čoveka.
Imam utisak da se danas roditelji previše boje da ne pogreše u nekom segmentu vaspitanja svoje dece. Verujem da su brz tempo života, stres, nedostatak slobodnog vremena i egzistencijalna nesigurnost jednim, možda i najvećim, delom krivi za roditeljski strah. Ipak, ono što roditelji često zaboravljaju jeste nešto vrlo jednostavno. Svakom detetu je potrebna samo ljubav i iskrena zainteresovanost. Sve ostale metode oko kojih se roditelji opterećuju i time čine sebe nesigurnima – manje su bitne.
Deca nepogrešivo znaju da procene da li ih neko sluša
Ukoliko, dok vam dete priča o nečemu što je u njegovom svetu veoma važno, vi razmišljate o tome kako da završite na vreme zadatak koji vam je šef danas zadao, znajte da ono vašu odsutnost tumači kao nezainteresovanost za njega. Budite pažljivi i slušajte svoje dete kada vam priča. Možda mu je potreban savet, možda želi da ga nasmejete, oraspoložite, da mu kažete da će sve biti uredu…
Ništa ne radite na silu
Ukoliko niste u stanju, mnogo je korisnije za vaš odnos da budete otvoreni i da svom detetu iskreno i vrlo jasno objasnite kako sada niste u mogućnosti da ga saslušate, ali da ćete za pola sata moći. Aktivno slušanje, zainteresovanost i iskrenost su osnosvni elementi koji komunikaciju roditelj-dete čine zdravom i plodonosnom.
Često čujem rečenicu „kupiće tebi mama/tata to i to, ništa ne brini”. Najčešća funkcija kupovine svega što dete poželi tj. neodbijanja zadovoljenja svake želje i nepostavljanja granica, jeste nadomešćivanje iskrene zainteresovanosti, posvećenosti, razumevanja… ukratko – LJUBAVI.
Pažnja nisu samo pokloni
Sigurna sam da u svojoj okolini možete videti decu koja imaju sve, a željna su pažnje. Pažnju čine male stvari, kao što je igranje sa detetom, slušanje njegovih doživljaja, pričanje o njegovim osećanjima, radostima, razočarenjima, zajednički odlazak na njemu omiljeno mesto za igru, poveravanje tajni, obraćanje s poštovanjem i mnogo toga što svaki roditelj može sebi da priušti.
Sve ono što deci treba je vrlo jeftino, prirodno i ne previše zahtevno
Spontanost, otvorenost i iskrenost su osobine koje se u dečijem svetu najviše cene, a u svetu odraslih su prirodne, a vrlo često zaboravljene. Ako su nam sve ove osobine prirodne i urođene kao živim bićima, zašto roditelji imaju utisak da je njihova uloga teška?
Razmislite samo koje nastavnike vaša deca najviše vole? Koji su nastavnici istinske vođe? Iz svoje prakse mogu reći da to nikada nisu niti veoma strogi, niti veoma popustljivi nastavnici, već oni koji su iskreno zainteresovani za decu, pravedni, koji postavljaju jasna pravila i pridržavaju ih se (dosledni), koji razumeju dečje potrebe i menjaju svoje zahteve u odnosu na dečji uzrast (fleksibilni), koji shvataju da autoritet nije onaj nastavnik koji često kažnjava već onaj koji u isto vreme zna i da raspravljalja, suočava kao i da hvali, pruži utehu i razume decu.
Isti je slučaj i sa roditeljima.
Ukoliko pristupite vaspitanju svog deteta bez straha da ćete u nečemu pogrešiti, već svoj odnos sa detetom oblikujete sa nečim što već posedujete, a to je iskrenost, aktivno slušanje, želja za igrom, osluškivanje dečjih potreba, razumevanje i ljubav, sigurno ćete od svog deteta osim ljubavi i privrženosti, dobiti i još jednu ulogu, a to je uloga vođe.
Vođa je onaj roditelj koji razume da se roditeljska ljubav najbolje iskazuje ukoliko predstavlja miks konfrontiranja i podrške.
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Psihologično