Dva ministarstva u istoj Vladi i dva suprotna odgovora na isto pitanje – da li osoblje škole posle nastave može da pusti učenike nižih razreda van ustanove iako po njih nisu došli roditelji?
Ovo je jedna od glavnih muka roditalja, jer je u svakoj školi briga o deci posle časova drugačije organizovana. Doduše, ispostaviće se, negde nije uopšte ili je to loše urađeno.
Slučaj „nestalih“ devojčica u Beogradu krajem prošle godine pokrenuo je ponovo ovo pitanje. Podsećamo, čitava drama odigrala se u OŠ „Ćirilo i Metodije“, kada su nakon časova dve devojčice, stare tek šest i sedam godina, na tri sata odlutale u obližnji tržni centar.
Niko od zaposlenih tada nije znao gde su deca kada je po njih stigla baka koja je zakasnila. U veliku potragu uključila se i policija, a nestanak dece nije prijavljen je skoro sat i po kasnije, iako je na licu mesta bio i školski policajac. Deca su, srećom, pronađena i već sutradan su bila u školi.
Ministarstvo prosvete: Kada zvoni za zadnji čas, škola više nije odgovorna
„Kada zvoni za zadnji čas, šta rade i gde su deca, škola nije više odgovorna, već njihovi roditelji“, odgovorili su nam iz Ministarstva prosvete na pitanje da li osoblje može da pusti decu isključivo u pratnji odraslih.
Skroz suprotno, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da prema aktuelnom Porodičnom zakonu „postoji obaveza predškolske i školske ustanove da decu tako niskog uzrasta ne mogu posle okončane nastave puštati same bez nadzora, nego ih moraju predati roditeljima“.
U Ministarstvu prosevte tvrde da škola nije odgovorna
Da li osoblje snosi odgovornost za ovo što se dogodilo u OŠ „Ćirilo i Metodije“? Iz Ministarstva prosvete ističu da škola nije odgovorna za decu nakon što se čuje poslednje zvono i da roditelji isključivo snose odgovornost šta deca rade pre i nakon nastave.
„U predškolskom su jasno definisana pravila, ali čim dete krene u osnovnu školu, menja se sistem odgovornosti. Roditelj je isključivo odgovoran šta dete radi i gde se nalazi nakon nastave. Čim zazvoni poslednji čas, škola više nije odgovorna. U nekim školama, pogotovo gde je prometna ulica, roditelji se organizuju sa prosvetnim kadrom i neko čeka sa decom dok ih ne pokupe roditelji, ali to zavisi od slučaja do slučaja. Školski policajac je zadužen da obilazi nekoliko škola i on nije dužan da sedi u školi sve vreme“, odgovorili su „Blicu“ u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U drugom ministarstvu, međutim, tvrde drugačije. Iako u Skupštini Srbije nikada nije donet zakon o pravima deteta, čiji je nacrt urađen još pre sedam godina, a koji je predviđao da deca mlađa od 10 godina ne mogu na ulici biti bez nadzora, aktuelni Porodični zakon propisuje kako treba postupati u ovom slučaju.
Dok u drugom ministarstvu tvrde suprotono
Ministarstvo rada: Mlađe učenike škola ne sme ostaviti bez nadzora.
„Odredba 69 aktuelnog Porodičnog zakona propisala je da roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta. Postoji i obaveza predškolske i školske ustanove da decu tako niskog kalendarskog uzrasta ne mogu posle okončane nastave puštati same, bez nadzora, nego ih moraju predati roditeljima ili starateljima, odnosno odraslom licu koje je evidentirano i prijavljeno da će preuzeti i pratiti dete do kuće“, rečeno je „Blicu“ u Ministarstvu rada.
Iz ministarstva Zorana Đorđevića dodaju da se intenzivno radi na donošenju zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta i da će on u skupštinsku proceduru ući u prvoj polovini 2019. godine.
U školi ćute
U Osnovnoj školi „Ćirilo i Metodije“ nisu želeli da komentarišu slučaj nestalih devojčica. S druge strane, u OŠ „Veljko Dugošević“ kažu da je kod njih dobro organizovana primopredaja dece prvog i drugog razreda.
- To su vrlo mala deca i u našoj školi primopredaja funkcioniše kao u vrtićima. Roditelji se izjašnjavaju da li žele da njihova deca idu sama kući ili neko dolazi po njih. Osobe koje dolaze po decu nalaze se na spisku i učitelji njima predaju mališane. Evidencija se vodi na dnevnom nivou – kažu u OŠ „Veljko Dugošević“.
„Roditelji krivi, loše vaspitanje“
Psiholog i porodični psihoterapeut dr Ljiljana Filipović kaže da je u pitanju loše vaspitanje.
- Devojčice su izašle iz škole i u tom slučaju ne može škola biti odgovorna, već roditelji. Deca malog uzrasta od šest, sedam godina moraju da imaju pratnju, ali moraju dobro i da znaju pravila. Bilo kakvo odstupanje od njih je loše vaspitanje. Deca nemaju percepciju o prostoru i vremenu, njima su ta tri sata u robnoj kući proletela, dok se u roditeljima razmenjivao osećaj straha i očaja – kaže dr Filipović.
Zaštitnik građana smatra da se mora unaprediti položaj učenika nižih razreda
Zaštinik građana Zoran Pašalić smatra da slučaj nestalih devojčica ukazuje da postoje i prostor i potreba da se unapredi položaj učenika nižih razreda.
- Mnogo je potencijalnih rešenja, obavezno predavanje dece roditeljima i osobama koje o deci brinu nakon nastave, organizovani celodnevni boravak, organizovani boravak dece u školi posle nastave radi brige o njima… Verujem da ova, ali verovatno i brojna druga rešenja ne bi koštala državu mnogo novca, a da bi takvo ulaganje u obrazovanje doprinelo ne samo boljim postignućima dece i njihovoj većoj bezbednosti, već i boljoj socijalnoj koheziji učenika u odeljenjima, boljem razumevanju dece, smanjenju nasilja, obrazovnoj i socijalnoj inkluziji dece koja su u osetljivom položaju, da nabrojim samo neke potencijalne dobiti – rekao je za „Blic“ Pašalić.
Lena Sladojević