Два министарства у истој Влади и два супротна одговора на исто питање – да ли особље школе после наставе може да пусти ученике нижих разреда ван установе иако по њих нису дошли родитељи?
Ово је једна од главних мука родитаља, јер је у свакој школи брига о деци после часова другачије организована. Додуше, испоставиће се, негде није уопште или је то лоше урађено.
Случај „несталих“ девојчица у Београду крајем прошле године покренуо је поново ово питање. Подсећамо, читава драма одиграла се у ОШ „Ћирило и Методије“, када су након часова две девојчице, старе тек шест и седам година, на три сата одлутале у оближњи тржни центар.
Нико од запослених тада није знао где су деца када је по њих стигла бака која је закаснила. У велику потрагу укључила се и полиција, а нестанак деце није пријављен је скоро сат и по касније, иако је на лицу места био и школски полицајац. Деца су, срећом, пронађена и већ сутрадан су била у школи.
Министарство просвете: Када звони за задњи час, школа више није одговорна
„Када звони за задњи час, шта раде и где су деца, школа није више одговорна, већ њихови родитељи“, одговорили су нам из Министарства просвете на питање да ли особље може да пусти децу искључиво у пратњи одраслих.
Скроз супротно, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да према актуелном Породичном закону „постоји обавеза предшколске и школске установе да децу тако ниског узраста не могу после окончане наставе пуштати саме без надзора, него их морају предати родитељима“.
У Министарству просевте тврде да школа није одговорна
Да ли особље сноси одговорност за ово што се догодило у ОШ „Ћирило и Методије“? Из Министарства просвете истичу да школа није одговорна за децу након што се чује последње звоно и да родитељи искључиво сносе одговорност шта деца раде пре и након наставе.
„У предшколском су јасно дефинисана правила, али чим дете крене у основну школу, мења се систем одговорности. Родитељ је искључиво одговоран шта дете ради и где се налази након наставе. Чим зазвони последњи час, школа више није одговорна. У неким школама, поготово где је прометна улица, родитељи се организују са просветним кадром и неко чека са децом док их не покупе родитељи, али то зависи од случаја до случаја. Школски полицајац је задужен да обилази неколико школа и он није дужан да седи у школи све време“, одговорили су „Блицу“ у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
У другом министарству, међутим, тврде другачије. Иако у Скупштини Србије никада није донет закон о правима детета, чији је нацрт урађен још пре седам година, а који је предвиђао да деца млађа од 10 година не могу на улици бити без надзора, актуелни Породични закон прописује како треба поступати у овом случају.
Док у другом министарству тврде супротоно
Министарство рада: Млађе ученике школа не сме оставити без надзора.
„Одредба 69 актуелног Породичног закона прописала је да родитељи не смеју остављати без надзора дете предшколског узраста. Постоји и обавеза предшколске и школске установе да децу тако ниског календарског узраста не могу после окончане наставе пуштати саме, без надзора, него их морају предати родитељима или старатељима, односно одраслом лицу које је евидентирано и пријављено да ће преузети и пратити дете до куће“, речено је „Блицу“ у Министарству рада.
Из министарства Зорана Ђорђевића додају да се интензивно ради на доношењу закона о правима детета и заштитнику права детета и да ће он у скупштинску процедуру ући у првој половини 2019. године.
У школи ћуте
У Основној школи „Ћирило и Методије“ нису желели да коментаришу случај несталих девојчица. С друге стране, у ОШ „Вељко Дугошевић“ кажу да је код њих добро организована примопредаја деце првог и другог разреда.
- То су врло мала деца и у нашој школи примопредаја функционише као у вртићима. Родитељи се изјашњавају да ли желе да њихова деца иду сама кући или неко долази по њих. Особе које долазе по децу налазе се на списку и учитељи њима предају малишане. Евиденција се води на дневном нивоу – кажу у ОШ „Вељко Дугошевић“.
„Родитељи криви, лоше васпитање“
Психолог и породични психотерапеут др Љиљана Филиповић каже да је у питању лоше васпитање.
- Девојчице су изашле из школе и у том случају не може школа бити одговорна, већ родитељи. Деца малог узраста од шест, седам година морају да имају пратњу, али морају добро и да знају правила. Било какво одступање од њих је лоше васпитање. Деца немају перцепцију о простору и времену, њима су та три сата у робној кући пролетела, док се у родитељима размењивао осећај страха и очаја – каже др Филиповић.
Заштитник грађана сматра да се мора унапредити положај ученика нижих разреда
Заштиник грађана Зоран Пашалић сматра да случај несталих девојчица указује да постоје и простор и потреба да се унапреди положај ученика нижих разреда.
- Много је потенцијалних решења, обавезно предавање деце родитељима и особама које о деци брину након наставе, организовани целодневни боравак, организовани боравак деце у школи после наставе ради бриге о њима… Верујем да ова, али вероватно и бројна друга решења не би коштала државу много новца, а да би такво улагање у образовање допринело не само бољим постигнућима деце и њиховој већој безбедности, већ и бољој социјалној кохезији ученика у одељењима, бољем разумевању деце, смањењу насиља, образовној и социјалној инклузији деце која су у осетљивом положају, да набројим само неке потенцијалне добити – рекао је за „Блиц“ Пашалић.
Лена Сладојевић