Пред нама је викенд. Већина одраслих људи има четрдесеточасовну радну недељу, од понедељка до петка, па викенд једва чекају како би се одморили. Нико не воли да носи посао кући и ради викендом.
Зато међу нашим сарадницима има и оних учитеља који не дају домаћи петком. Кажу да је викенд за одмор и да, због силних обавеза током недеље, тај викенд понекад буде једина прилика да породица проведе квалитетно време заједно.
Међутим, такође међу нашим сарадницима, има и оних који сматрају да је за формирање добрих радних навика важно да деца и викендом имају домаће задатке. Не мора то бити много, али тек толико да се не улење сасвим.
Зато смо решили да питамо вас шта мислите – да ли би требало укинути домаће задатке викендом?
Ne.
1) Ionako preko vikenda knjigu i ne vide i u ponedeljak dođu kao sa Marsa da su pali. Ako date domaći, neko će bar da uradi i pročita nešto. Ako ne date, propast.
2) Domaći se daje deci, a ne roditeljima. Dakle, deca neka ga rade, a ne da bockaju mobilne ili šta već dok roditelji pišu. Ne nagrađivati pogrešne obrasce ponašanja.
3) A da li se iko sekira što ja preko vikenda sastavljam zadatke, pregledam urađene, popunjavam brdo administracije? Pa, zašto bih se onda brinuo ako to radi neko ko po meni i mojoj profesiji osipa paljbu, uvrede i ponižavanja kad god mu se za to ukaže prilika?
Nekako mislim da je najbolje da deca ništa ne uče i ništa ne rade. Važno je samo da preko nedelje budu u školi da bi imao ko da ih čuva, a pred polugodište i kraj godine da roditelji dođu u školu i zaprete nastavnicima. I tako…
A što reče kolega Ivan, domaće zadatke treba da rade deca a ne roditelji.