Dan studenata obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije protiv jačanja fašizma koje su studenti u Beogradu organizovali 4. aprila 1936. godine. Dakle, to je bilo pre tačno 90 godina. Ali iza ovog datuma stoji i jedna duboko ljudska priča — priča o mladiću koji je, u trenutku koji je trajao svega nekoliko sekundi, odlučio da zaštiti svog druga.
Žarko Marinović — čovek iza datuma
Žarko Marinović bio je siromašni student iz sela Očinići blizu Cetinja u Crnoj Gori. Još u devetoj godini ostao je siroče, i čitav život mu je prolazio u borbi sa siromaštvom i velikoj želji da se, i pored svih nedaća i nemaštine, ipak školuje i završi Pravni fakultet.
Četvrtog aprila, ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta, Žarko je pritrčao da odbrani svog kolegu Jovana Šćepanovića od napada. Ubijen je nožem u leđa. Umro je onako kako je živeo — okrenut ka drugima.
Vest o njegovoj pogibiji odjeknula je širom Beogradskog univerziteta, a vlasti su pokušale da događaj brzo zataškaju. Žarko je već sutradan, rano ujutru, sahranjen na Novom groblju. Uprkos svemu, na groblju se tog jutra okupilo nekoliko hiljada studenata. Nije bilo moguće ućutkati ono što je on predstavljao.
Šta su studenti izborili
Aprilski štrajk 1936. godine nije bio samo gest pobune — bio je organizovana borba sa jasnim zahtevima. Štrajk je rezultirao povlačenjem odluke o uvođenju policije na Univerzitet, smenom rektora i biranjem novog. Studenti su pobedili. I to je važno zapamtiti: nije bila u pitanju uzaludna žrtva, već borba koja je donela konkretne promene.
Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda doneo je 2. aprila 1959. godine odluku da se 4. april proglasi Danom studenata, a prva proslava održana je 1960. godine.
Mladost nije samo uzrast — ona je stav
Studenti su, kroz istoriju, bili posebna vrsta glasnika. Nisu govorili samo u svoje ime — govorili su u ime društva koje još nije pronašlo reči za ono što oseća. Imali su ono što zrelost ponekad izgubi: sposobnost da se zaprepaste nepravdom, da ne prihvate kao normalnost ono što normalno nije.
U tome leži vrednost mladih koja prevazilazi svaki politički trenutak i svaki vek. Svako društvo koje ulaže u obrazovanje i sluša svoje studente, ulaže zapravo u svoju sposobnost da se menja i popravlja. A svako društvo koje zatvori uši pred mladim glasovima, zatvara i prozore kroz koje ulazi svež vazduh.
Danas, 4. aprila 2026.
Devedeset godina nakon pogibije Žarka Marinovića, studentski protesti u Srbiji traju već 16 meseci trajanja. Mnogo toga se promenilo od 1936. — ali sposobnost mladih ljudi da ustanu i pitaju zašto ostala je ista. Ta nepokornost intelekta i savesti nije nasledna mana omladine, već njena najveća vrednost.
Dan studenata nije praznik lagodnosti. To je dan sećanja na to da je znanje uvek bilo više od ispita i indeksa — da je uvek nosilo i odgovornost prema zajednici u kojoj živimo.
Srećan Dan studenata svima koji uče, pitaju i ne odustaju.