Данас је уторак, поштовани и драге, и данас сам имала родитељски састанак. На Виберу, на интернету, не лицем у лице… Какво време, такви и изазови, то је то. Да ми је неко пре само годину дана причао да ћу имати и оволику трему, мислила бих да ме баш и не познаје добро. Али, не познајемо ни ми овај вирус, ову пандемију, нове мере државе и изненадни распуст, па ништа. У ствари, и најбољима се догађа да су неспремни. Ето, признајем.
Ипак, овог пута разлог за узнемиреност нису биле лоше оцене ове двојице тинејџера чија сам и мама и учитељица и хитна помоћ и куварица. Не, не, напротив. Њих двојица никад боље оцене нису имали, један пети, други осми разред, млађи хоће да се игра, старијег пубертет кида, а све пршти од петица и похвала! Не могу, ето, не могу да не кажем да сам за то заслужна помало и ја. Тачније, моја одлука да уместо распореда додатних приватних часова и што луђих маски, уложим у ’Easy start’ тестове.
То, ако ћемо право, и није била нека одлука за коју је требало сазвати кућни савет, јер цео комплет тестова за једно дете коштао ме је као један породични одлазак на ћевапе, на пример. Без помфрита.
Стигла пошиљка. Ова двојица потомака мирни ко бубице, не запиткују, не смарају у трагању за краћим путем до одговора, чујем из прикрајка да се међусобно преслишавају и допуњују, па зову деду да питају је л’ зна одговор, па објашњавају колико су тестови ’кул’ и смеју се, коначно се смеју док уче, а ја… ма да се истопим од милине, ето то.
Месец дана касније, ево ме, пеглам сукњу и сама се преслишавам како да и наставници и родитељима најлакше објасним све те петице. Почећу са ’Лако је, има решења!’, рецимо. Па ћу да им покажем неки од тестова? Или да све предмете поређам по столу и наоружам се стрпљењем? Прво ћу да намажем нокте, коначно имам времена за себе, уштедела сам и новац и здравље и срећна сам, а то ваља показати, размишљам наглас у нади да ћу укротити и трему и понос. А хоћу, јер је ово једна од најбољих одлука у мом родитељском и школском изазову, хоћу, јер могу.
’Добар дан, како сте?’, рекла је разредна на почетку.
’Добар дан, ево одлично, разредна, желим нешто да поделим са свима, много је важно за децу, за знање, за све је много важно, само ми дајте минут да вам покажем!’ изустим у даху, па реч, две о мукама, па три о ’Easy start’ програму, па пар о сјајној ’Школа плус’ идеји о темељном знању, па још неколико о предностима, алатима за учење, одличним ценама… и онда секунд, две мук.
А онда је уследило милион питања о свему, ево још увек одговарам на њих и шаљем линкове за онлајн наруџбине, трема побегла главом без обзира, поносна сам што могу да помогнем, срећна сам због деце, своје и ваше, и данас је све боље него јуче и коначно не говоримо о проблемима, него их решавамо.
А решења има. Пробајте овај мој рецепт, сигурна сам да ћете ускоро бити и срећни и поносни и због деце и због своје одлуке да у помоћ позовете ’Еаsy start’.
И најбољи понекад траже помоћ. Признајте и деци и себи.
(ПР)