Pravoslavni vernici danas proslavljaju praznik koji simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, zajedništvo. Reč je o prazniku Oci. Obeležava se u nedelju pre Božića, a tog dana deca kanapom, maramom ili nečim sličnim vezuju oca za krevet, nogu od stola ili stolice. Otac, da bi se oslobodio, decu daruje. Nekada su ti darovi bili voće ili komad garderobe, a danas su to obično slatkiši, igračke ili knjiga.
Prema tradicionalnom shvatanju, glavi kuće nekako nije priličilo da dugo bude u tako nemoćnoj poziciji, odnosno vezan. Očevi bi danima unapred sakrivali sve konopce kako ih deca ne bi isekla, a deca bi pokušavala da ih nabave, kako bi pripremljeno dočekala praznik. Najsigurnije je bilo uhvatiti oca na spavanju, a vezani otac bi po buđenje “ljut” podelio poklone kako bi ga što pre oslobodili.
Deca danas ne vezuju samo svoje očeve već sve muške ukućane koji žive s njima ili dođu u goste (pod uslovom da su i oni očevi, odnosno da imaju decu). I oni se, darovanjem dece, „dreše“.
Nekada davno, na Očeve su se delili pokloni i pomoć i sirotinji. Bogati ljudi su toga dana davali izdašne javne poklone, jer je i to bio način iskazivanja prestiža u društvu. Kupili bi novu i lepu odeću za nekoliko desetina mališana, podelili to deci i obavezno se fotografisali. Te su slike objavljivane po novinama, „kao primer za ugled drugima“.
Inače, u nekim mestima u Srbiji važi običaj da na današnji dan bogat porodični ručak treba da spremi upravo – otac.