Припадници зет генерације рођене између 1995. године и 2010. године, која чини 18 одсто светске популације, за две деценије управљаће планетом
(Драган Стојановић)
„Драга бако, вук ме стално пресреће по шуми, па ти се јављам мејлом. Колачи, цвеће, воће, вино и лекови су ти у атачменту. By the way, зашто имаш тако велики фонт?” Тако комуницирају припадници зет генерације, рођене између 1995. године и 2010. године, која чини 18 одсто светске популације и која ће за две деценије управљати планетом. То је генерација за коју се у шали каже да је пре научила да се служи компјутерским мишем него ножем и виљушком. Они радије пишу него што причају и чешће комуницирају „онлајн”, чак и са особама које никада нису срели, него са својим укућанима. Први су који су рођени у потпуно компјутеризованом свету и виртуелни свет је за њих од једнаке важности као и онај у коме се физички налазе. Први мобилни телефон добили су у деветој години, четири године раније од представника ипсилон генерације, у коју спадају они који су рођени после 1981. године.
– Припадници зет генерације рођени су у време борбе против тероризма и развоја еколошке свести, у време паметних телефона, „Фејсбука” и „Твитера”. Комуникација им је брза и површна, пажња слаба, умеју да обављају више послова истовремено, али нису у стању да одрже концентрацију „на дуге стазе”. Они не читају књиге већ гледају филмове, не шаљу мејлове и не читају блогове, јер за то немају времена – објашњава психотерапеут др Зоран Илић.
Музички идоли су им, додаје наш саговорник, Ријана, Џастин Бибер, Леди Гага, фудбалски Меси и Роналдо, а животни – Марк Закерберг, оснивач Фејсбука. Икс генерација и даље управља светом, а представнике ипсилон и зет генерације чине њихова размажена деца којој родитељи купују скупе играчке из страха да их неће волети ако не поседују најновији модел „ајфона” или таблета. Због тога у овој генерацији расту агресија, себичност и нарцизам. Они имају мноштво виртуелних пријатеља које не познају и све особе које не користе интернет сматрају неандерталцима.
Удружују се ради кратких пројеката у којима су врло добро организовани, брзина им је битнија него тачност. Нису истрајни, хедонисти су и воле путовања, лојални су свом социјалном кругу на друштвеном мрежама, неоптерећени су културним наслеђем, тренутно теже да се ослободе напетости и склони су инстант уживању без размишљања о последицама.
Доктор Илић истиче да су породице у којима одрастају припадници зет генерације често мање, са једним родитељем. Зато они углавном одрастају сами, јер њихови родитељи раде и своје одсуство компензују куповином скупих играчака и модерном технологијом. Ова деца се брже осамостаљују а њихово детињство се скраћује. Њихове играчке су мобилни телефони и таблети и они међусобно најбоље комуницирају путем интернета. Они су супериорни у информатичким знањима, јер са компјутерима комуницирају боље него са људима.
Социолог Споменка Ђурић објашњава да је зет генерација заправо генерација развијеног западног света која је врло вешта у коришћењу информатичких технологија и усмерена на инстант задовољства и потрошњу. Институција породице за њих је мање важна него у претходним генерацијама, било због тога што је велики број њихових родитеља разведен или зато што су им виртуелни пријатељи важнији од породичног ручка.
– Њихови родитељи, припадници икс генерације, још су на руководећим позицијама у великим фирмама. Они су навикли на радничка права, радно време од–до и корисни су у традиционалним и конзервативним индустријама. То су лекари, порески саветници, инжењери и грађевинци, којима су важне титуле и статусни симболи. Међутим, припадници зет генерације одбацују традиционални начин живота, а њихов вредносни систем почива на новцу и успеху. Родитеље доживљавају као полугу за постизање успеха, а ако процене да су они мање успешни у друштву или без новца, престају да буду њихови узори – каже наша саговорница.
Припадници зет генерације највероватније се неће бавити занимањима којима се баве њихови родитељи. Истражујући која ће занимања бити најтраженија у идућих 20 година, представници британске компаније „Фаст футуре” наводе да ће послови будућности бити везани за развој медицине и за климатске промене, а неизбежан сектор у коме ће се развијати нове струке јесте и виртуелни свет. Међу најпопуларнијим занимањима налазиће се и велнес стручњаци за старије особе, специјалисте за манипулацију климом, свемирски пилоти, генетски дизајнери, научници који се баве наномедицином, социјални радници за друштвене мреже и они који раде на развоју возила на алтернативне изворе енергије.
– Припадници зет генерације рођени су у време борбе против тероризма и развоја еколошке свести, у време паметних телефона, „Фејсбука” и „Твитера”. Комуникација им је брза и површна, пажња слаба, умеју да обављају више послова истовремено, али нису у стању да одрже концентрацију „на дуге стазе”. Они не читају књиге већ гледају филмове, не шаљу мејлове и не читају блогове, јер за то немају времена – објашњава психотерапеут др Зоран Илић.
Музички идоли су им, додаје наш саговорник, Ријана, Џастин Бибер, Леди Гага, фудбалски Меси и Роналдо, а животни – Марк Закерберг, оснивач Фејсбука. Икс генерација и даље управља светом, а представнике ипсилон и зет генерације чине њихова размажена деца којој родитељи купују скупе играчке из страха да их неће волети ако не поседују најновији модел „ајфона” или таблета. Због тога у овој генерацији расту агресија, себичност и нарцизам. Они имају мноштво виртуелних пријатеља које не познају и све особе које не користе интернет сматрају неандерталцима.
Удружују се ради кратких пројеката у којима су врло добро организовани, брзина им је битнија него тачност. Нису истрајни, хедонисти су и воле путовања, лојални су свом социјалном кругу на друштвеном мрежама, неоптерећени су културним наслеђем, тренутно теже да се ослободе напетости и склони су инстант уживању без размишљања о последицама.
Доктор Илић истиче да су породице у којима одрастају припадници зет генерације често мање, са једним родитељем. Зато они углавном одрастају сами, јер њихови родитељи раде и своје одсуство компензују куповином скупих играчака и модерном технологијом. Ова деца се брже осамостаљују а њихово детињство се скраћује. Њихове играчке су мобилни телефони и таблети и они међусобно најбоље комуницирају путем интернета. Они су супериорни у информатичким знањима, јер са компјутерима комуницирају боље него са људима.
Социолог Споменка Ђурић објашњава да је зет генерација заправо генерација развијеног западног света која је врло вешта у коришћењу информатичких технологија и усмерена на инстант задовољства и потрошњу. Институција породице за њих је мање важна него у претходним генерацијама, било због тога што је велики број њихових родитеља разведен или зато што су им виртуелни пријатељи важнији од породичног ручка.
– Њихови родитељи, припадници икс генерације, још су на руководећим позицијама у великим фирмама. Они су навикли на радничка права, радно време од–до и корисни су у традиционалним и конзервативним индустријама. То су лекари, порески саветници, инжењери и грађевинци, којима су важне титуле и статусни симболи. Међутим, припадници зет генерације одбацују традиционални начин живота, а њихов вредносни систем почива на новцу и успеху. Родитеље доживљавају као полугу за постизање успеха, а ако процене да су они мање успешни у друштву или без новца, престају да буду њихови узори – каже наша саговорница.
Припадници зет генерације највероватније се неће бавити занимањима којима се баве њихови родитељи. Истражујући која ће занимања бити најтраженија у идућих 20 година, представници британске компаније „Фаст футуре” наводе да ће послови будућности бити везани за развој медицине и за климатске промене, а неизбежан сектор у коме ће се развијати нове струке јесте и виртуелни свет. Међу најпопуларнијим занимањима налазиће се и велнес стручњаци за старије особе, специјалисте за манипулацију климом, свемирски пилоти, генетски дизајнери, научници који се баве наномедицином, социјални радници за друштвене мреже и они који раде на развоју возила на алтернативне изворе енергије.