Деца која у соби имају ТВ: Гојазнија, више пред екранима, лошије спавају, слабије читају, лошији у математици…

Foto: Canva

Телевизор у дечјој спаваћој соби више није никакав луксуз. То је стандард. Готово као што имају радни сто и кревет, данас и шестогодишњаци у својим собама имају екране. Истовремено, истраживања упорно показују да ова пракса доноси више штете него користи. Бројне студије из области развојне психологије, неурологије и медицине сна указују на то да: телевизор у соби где дете спава негативно утиче на његов физички и ментални развој.

Поремећај сна и циркадијаних ритмова

Најдокументованији негативни ефекат телевизора у дечјој соби је поремећај квалитета сна. Истраживање из 2013, објављено у часопису Pediatrics, показало је да деца која имају телевизор у спаваћој соби у просеку спавају 30 минута краће од вршњака који га немају. Плаво светло које емитују екрани потискује лучење мелатонина, хормона одговорног за регулацију сна, што отежава дететово устаљивање природног циркадијаног ритма.

Нисмо рекли ништа ново ако кажемо да је квалитетан сан кључан за развој мозга, консолидацију памћења и емоционално здравље деце. Када телевизор нарушава архитектуру сна, дете је сутрадан уморно, раздражљиво и има потешкоће са концентрацијом.

Гојазност и физичка неактивност

Деца са телевизором у соби у просеку гледају додатних 90 минута екрана дневно у односу на децу без телевизора у спаваћој соби. Лонгитудинална студија објављена у JAMA Pediatrics (2017) пратила је преко 12.000 деце и утврдила да присуство телевизора у спаваћој соби повећава ризик од гојазности за 30%.

Разлози су вишеструки: дете мање спава, што утиче на метаболизам и апетит, мање је физички активно, а често је изложено и рекламама за нездраву храну које стимулишу лоше навике у исхрани. Телевизор у соби где дете спава ефективно ствара простор седентарног понашања уместо оног наменског – одмора и регенерације.

Смањен академски успех

Истраживачи са Универзитета Ајова испитали су везу између пристуства телевизора у спаваћој соби и школског успеха код више од 1.800 деце узраста од 6 до 8 година. Резултати су показали да деца са телевизором у соби имају ниже оцене из математике, читања и језичких вештина. Телевизор у спаваћој соби често замењује време за читање, домаће задатке или разговор са родитељима – активности које су кључне за когнитивни развој.

Губитак родитељске контроле над садржајем

Када је телевизор само у дневној соби, родитељи имају увид у то шта дете гледа и могу да усмеравају избор програма. Телевизор у дечјој соби ствара приватни простор гледања који родитељи тешко надгледају, што дете излаже потенцијално непримереном садржају – насиљу, сексуалним темама или узнемирујућим сликама које могу утицати на његов емоционални развој и осећај сигурности.

Социјални развој и породична динамика

Спаваћа соба постаје изолован простор када у њој доминира екран. Дете које се повлачи у собу да гледа телевизор губи драгоцене тренутке породичне интеракције – заједничке вечере, разговоре, игру. Ови моменти нису само пријатни, већ су фундаментални за развој социјалних вештина, емпатије и емоционалних веза.

„Али ја сам одрастао са телевизором у соби и немам никакав проблем“

”Глупости, моје дете је одличан ђак и мршава је, а има ТВ одувек у соби.”

Многи родитељи ће можда рећи да су и сами имали телевизор у спаваћој соби као деца и да су одрасли у здраве, успешне одрасле особе. Овај аргумент је разумљив, али превиђа неколико кључних чињеница.

Прво, данашњи екрани нису исти као они из нашег детињства. Савремени телевизори имају јачу емисију плавог светла, доступан је програмски садржај 24 сата дневно путем кабловских и стреаминг сервиса, а рекламе су софистицираније и агресивније циљане на децу. Деца данас проводе знатно више времена пред екранима него претходне генерације, а ризици се акумулирају.

Друго, чињеница да смо „супер испали“ не значи да нисмо могли испасти још боље. Можда смо као деца спавали мање него што нам је било потребно, можда смо имали потешкоћа са концентрацијом у школи, можда смо се осећали усамљено – али смо те искуства нормализовали јер смо их сви делили. Данас имамо могућност да нашој деци обезбедимо боље услове за развој на основу доступног знања.

И треће, неће се код сваког детета исказати сви негативни ефекти поменути у овом текст. Али неки од њих, готово сигурно хоће.

Креирање здраве спаваће собе

Спаваћа соба треба да буде простор мира, одмора и спавања. Експерти за хигијену сна препоручују да у дечјој соби буду књиге, свеске за цртање или тихе играчке – све што подржава релаксацију и припрема мозак за сан, а не екран који га стимулише и чини будним.

Уместо телевизора, ритуали пре спавања могу укључивати читање књига, тихе разговоре или слушање музике. Ови моменти не само да помажу детету да боље заспи, већ јачају емотивни однос између родитеља и детета.

Научни консензус је јасан: телевизор у дечјој спаваћој соби представља ризик по здравље, развој и добробит детета. Одлука да га не буде тамо није рестриктивна мера, већ свесна родитељска одлука заснована на потребама детета за квалитетним сном, здравим развојем и емоционално богатим породичним односима.