Под утицајем медија људи могу да мењају своје мишљење, ставове, лични изглед имиџ. Спремни су да промене свој идентитет. Медији не говоре као што говоре бића, али, они преносе поруке, преко њих неко говори. 
Перципирајући тај говор сазнања појединаца постају општа, она се шире и преносе. Информације нам се преносе непрекидно, током читавог живота. Средства масовних комуникација својим деловањем развијају и обликују друштвену свест. Класична школа није више једини извор знања имајући у виду број информација које сваки појединац стиче пратећи садржаје медија, попут телевизије и компјутера.
Компјутери су, као и телевизија саставни део сваког домаћинства па су и деца изложена њима од најранијих дана. Као и у случају ТВ програма родитељи се суочавају са питањем који је узраст прави за уводјење компјутера, које су мане а које предности компјутера и телевизије и да ли могу постојати евентуалне последице по здравље или развој? Гледајући родитеље како проводе време за рачунаром и пред телевизором и малишани ће већ у раном узрасту пожелети да и они испробају рачунар, да гледају своје програме на телевизији.
На, све чешће постављано питање: када им, на који начин и у којој мери то дозволити, требало би да одговори наше истраживање.
Деца су активни самопозвани, а често и самоуки корисници медија. Они не умеју свесно да декодирају значење која медији желе да пласирају својим конзументима, па такве поруке их прмају у буквалном смислу. Зато медији попут телевизије и компјутера, уколико их деца користе неконтролисано, могу бити од великог утицаја на њихов развој, на мишљење и говор, као и стварања слике света. По Радојковићу „млади су најпријемчивија публика масовних медија – веома сензитивна, подложна утицајима.“ .