Деца су мање агресивна и насилна у земљама које су забраниле батине

Млади који живе у земљама у којима је забрањено физичко кажњавање деце су за трећину мање насилни у животу, показала је нова студија која је обухватила преко 400 хиљада адолесцената из 88 земаља света.

Истраживачи су у оквиру највеће међународне студије насиља међу младима закључили да су друштва која имају забране употребе батина у васпитавању деце сигурнија места за одрастање, што према речима једног од аутора, Франка Елгара, није превише изненађујуће.

Студија је користила податке из два глобална истраживања – Здравствене навике деце школског узраста и Глобално истраживање здравља ђака, у оквиру којих су интервјуисана деца између 13 и 17 година о учествовању у физичком обрачунавању.

Од 88 обухваћених земаља, 30 је имало потпуне забране шамарања или других облика физичког кажњавања деце, а међу њима су Нови Зеланд, Исланд, Португал, Шпанија и бројне скандинавске нације. Делимична забрана је постојала у 38 земаља као што су САД, Уједињено Краљевство и Канада, док у 20 није забрањено физички кажњавати децу, као нпр. у Израелу и Египту.

Прочитајте и шта о батинама каже проф. др Светомир Бојанин

Физичко кажњавање је дефинисано као употреба физичке силе одрасле особе коју користи за „исправљање или контролу“ дететовог понашања.

Најниже стопе насиља утврђене су у Костарики, Португалу, Финској, Хондурасу, Шпанији, Новом Зеланду и Шведској.

Ово није прва студија која повезује батине с будућом склоношћу према насиљу. Студија Универзитета у Тексасу из 2016. године, објављена у Журналу породичне психологије, проучавала је преко 160 хиљада деце и открила да што су их родитељи више шамарали и ударали повећавала се вероватноћа да ће им пркосити, али и исказивати агресију и имати израженије неприлагођено понашање и менталне здравствене проблеме у одраслој доби.

Глобално, близу 300 милиона деце узраста од две до четири године родитељи или старатељи редовно физички кажњавају, подаци су из извештаја УНИЦЕФ-а из 2017. године. У том документу је оцењено да се чини да већина родитеља чврсто верује да батине треба да буду део дисциплине и васпитавања, а на основу сопственог искуства односно онога како су се и према њима понашали док су били мали.

Истраживачи најновије студије су претпоставили да ће пронаћи разлику у насиљу у зависности од тога да ли је земља богата или сиромашна, али се показало да тај фактор није утицао на укупно стање.

“Забране и нивои насиља међу младима несу имали везе са богатством државе”, рекао је Елгар.

Извор: BMJ Journal / roditelji.me