Деца у индустрији забаве, трагедија 21. века, појава која је жалосна пре свега

Представила се сасвим пристојно – има 12 година и извешће трбушни плес. У моменту ми се преврнуо желудац, и застала ми је кнедла у грлу.
Да ли је ово хумано?! Девојчица у машинерији шоу бизниса

Деца у индустрији забаве, трагедија 21. века, појава која је жалосна пре свега. Обезглављене родитеље, који своју децу пријављују у такву стравичну машинерију, требало би подвргнути психолошком тестирању. Да ли је могуће да људе забављају престрављена деца која “владају” сценом, показујући свој глас и разне таленте опонашајући одрасле. Плес и песма су саставни део одрастања одвајкада, али избор који праве деца тј. родитељи за наступ, крајње је застрашујућ.
Од срцепарајућих народњака, преко поп патетичних песама, све до стихова испуњених сексуалношћу. Та мала бића преносе све то милионској публици и још успут за то бивају подвргнути СУЂЕЊУ.
Погледала сам једну од емисија “Ја имам таленат”, и сва убеђења да сам све гадости из поменутог домена видела, пала су у воду, десило се чудо. Опет ме је “тв екран” демантовао да постоји дно онога што се може очекивати од шоу бизниса. Иначе, занимљиви концепт да људи који нису имали шансу да се лактају на естрадној пољани, покажу свој таленат пред огромним аудиторијумом, покоси у моменту немање цензуре по питању старосног доба учесника и садржаја коју ти учесници могу да “изнесу” на бину.
Неке границе би морале да постоје, како не бисмо за неколико година или деценија имали заиста реалитy сценарио попут оног у филму “Игре Глади”. Да шоу бизнис једе малу децу доказ је невероватан број познатих јавних личности који су од детињства у том послу, са стравичним животима и психичким поремећајима који су изазвани управо стресовима везаним за сцену и очекивања од тако малих неразвијених бића. Од Натали Вуд, преко Меколи Kалкина, Џастина Бибера, Бритни Спирс, Линдзи Лохан… Сви они, и још многи који нису на том списку су платили огроман данак због амбиција својих изопачених родитеља.
У горе поменутој емисији прво се појавило једно збуњено петогодишње дете, због којег би сваком одговорном и иоле сензитивном родитељу клизнуле сузе низ очи. Дечак је стидљиво изашао на сцену, немајући појма где иде и у шта се упушта. У позадини снимљена мајка ограничене памети а васионских амбиција. То је њена суштина сакривена иза пластичног осмеха и лажне брижљивости. Може ли бити изопаченије од тога, да жена која своје дете шаље на траумирање, не може да избрише тај затупасти осмех са лица?! Чак не може ни да сакрије наду како једва чека да њено петогодишње дете буде оцењено од стране судија.
Сва срећа, судије бејаху прибране, па су дете поштедели даљег страдања. Нису га оцењивали и процењивали превише, него га родитељски послали назад код џелата – мајке.
Једва сам се опоравила од тог шока, кад ето једне јако лепе девојчице у шалварама, обавијена марамом са токама. Представила се сасвим пристојно – има 12 година и извешће трбушни плес.
Једва сам се опоравила од тог шока, кад ето једне јако лепе девојчице у шалварама, обавијена марамом са токама. Представила се сасвим пристојно – има 12 година и извешће трбушни плес. У моменту ми се преврнуо желудац, и застала ми је кнедла у грлу. Изводила је плес као одрасла жена, све време ме бацајући у дубљи понор преиспитивања. Да ли је могуће?! Kо су тек њени родитељи?! Док је играла, неколико пута је уздахнула и намигнула, од чега сам се коначно скаменила. Таман је наступ био готов, опет сам дошла у фазу да верујем, “то је то, нема даље”, али девојчица је наставила своју причу.
Трбушним плесом се бави од 5. године, а први наступ је имала у Грчкој са шест година!!!
Тражила сам од мужа да ми дода шећер и воду. Рекла сам да стави пола-пола јер ми заиста изгледа као да ћу да се онесвестим од чуђења. Kако? Докле? Kојим очима ти родитељи гледају своје дете? Па зар им ништа није јасно? Дете од шест година забавља трбушним плесом, кога? Педофиле? Очајне? Ментално и емотивно осакаћене?
Замишљала сам призор који би ваљда свако нормално и одговорно људско биће назвало дегутантним. Онда сам схватила, има пуно оних који не упадају у те категорије. Постоји маса оних који се затупасто кревеље и одобравају овакве скандале реченицама попут “Јао што је слатка!”. Ваљда ће се тај круг у некој од наредних генерација зауставити. Деци треба детињство а не камере и судије. Најмање од свега им треба сексуално изражавање у доба најдивније невиности!
Пише: Милица Добријевић
Извор: Pasarella.rs