Zbog sve manjeg broja upisanih đaka, napravljena nova mreža osmoletki
Neke škole prestale su da postoje kao pravni subjekti i pripojene su nekoj drugoj obrazovnoj ustanovi. U tim slučajevima za učenike se ništa ne menja, jer škola nastavlja da radi, ali kao izdvojeno odeljenje. Takav primer je OŠ “10. oktobar” u selu Donje Babine, koja je pripojena OŠ “Mihajlo Bakić” u Seljašnici, u opštini Prijepolje. Ovo nam je rečeno u Ministarstvu prosvete, uz podsećanje da je optimizacija škola počela da se radi na osnovu uredbe Vlade Srbije o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola, iz marta prošle godine.
Prema tom dokumentu, da bi “preživela”, matična škola mora da ima najmanje 480 učenika, 16 odeljenja i da bude na udaljenosti većoj od dva kilometra od susedne škole.
– Stara mreža škola nije odgovarala potrebama. Mnoga rešenja su loša i skupa, ali prevashodno pedagoški loša – rekao je nedavno ministar prosvete Mladen Šarčević.
U Ministarstvu prosvete podsećaju da je trebalo da lokalne samouprave u određenom roku daju predlog mreže osnovnih škola. U tom poslu Vojvodina je bila ažurna, pa su pokrajinske vlasti usvojile planove svih 45 lokalnih samouprava. U ostatku Srbije bilo je drugačije.
– Ovaj posao završilo je 50 jedinica lokalne samouprave i sa njihovim predlogom smo se saglasili – kažu u Ministarstvu prosvete. – Još 40 lokalnih samouprava napravilo je planove, ali oni su vraćeni na doradu.
Međutim, neki od najvećih gradova kao što su Beograd i Niš još nisu dostavili svoje planove, iako im je rok istekao još na proleće.
– U malim mestima bilo je moguće formirati obrazovno-vaspitne centre spajanjem srednjih sa osnovnim školama, čak i sa predškolskim ustanovama i to je spajanje po vertikali – pojašnjavaju u Ministarstvu.
Jedan takav primer dogodio se u Osečini, gde je ugašena škola “Braća Nedić” i formiran je obrazovno-vaspitni centar “Osečina”.
– Cilj optimizacije mreže škola je efikasnije i kvalitetnije obrazovanje, ali i uštede u troškovima tekućeg održavanja – podsećaju u Ministarstvu. – Ovim uštedama neće doći do smanjenja nastavnog kadra.
O racionalizaciji škola govori se već skoro dve decenije, a glavni razlog je što se iz godine u godinu upisuje sve manje dece. I zvaničnici u Ministarstvu prosvete kažu da je manjak dece veliki problem u Srbiji, ne samo problem prosvete, te da je mreža obrazovnih ustanova sa 1.278 osmogodišnjih škola i 4.500 objekata, odgovarala broju učenika od pre 30 godina.
Dodaju i da su napravljeni neki izuzeci, pa nisu zatvarane škole u udaljenim selima, uprkos malobrojnim učenicima, kako njihovo školovanje ne bi bilo ugroženo.
Spajanje škola počelo u Beogradu
Nova mreža srednjih škola prvo je urađena u Beogradu, 2017. godine, racionalizacijom sedam škola – kažu u Ministarstvu prosvete. – Prošle godine je u drugim gradovima od 14 devastiranih i malih srednjih škola formirano sedam novih. Na primer, u Babušnici je spajanjem Gimnazije “Vuk Karadžić” i Tehničke škole nastala Srednja škola, što je primer spajanja ustanova po horizontali.
Izvor: Novosti