Један од начина на који можемо себи помоћи јесте да прочитамо неку квалитетну књигу. Уколико идете на психотерапију, а волите да читате, психотерапеут би могао да вам препоручи неку књигу за читање која би вас подстакла на унутрашња промишљања и изналажење нових начина за приступ и решавање проблема са којим се суочавате.
Па ипак, делује као да све мање људи има воље, времена и жеље да чита књиге. Некако су други медији ти који заузимају време које је било раније предвиђено за читање књиге. Како смо дошли до тога? Шта је потребно за стварање читалачке културе?
Када смо мали и идемо у вртић, о нама брину и васпитачи. На студијама за васпитаче постоји такозвана Методика развоја говора, испит који полажу васпитачи и која упућује на то да је важност писане и изговорене речи јако велика за децу, васпитачи такође и уче на студијама о Књижевности за децу, Култури говора, као и о уметностима помоћу којих се развија изражавање.
Та сазнања се преносе на децу, са намером, па тако деца у вртићу науче да, без обзира на то што сама не читају‚ слушају различита дела Десанке Максимовић, Гроздане Олујић, Душка Радовића, Јована Јовановића Змаја и многих других наших и страних писаца и песника. Некада деца добију задатак да неке редове и науче, некад да их одглуме…
Али деци се чита, глуми, приповеда… Деца виде васпитача који се хвата за књигу кад год су у питању неке активности које треба осмислити, када у књизи може да покаже сликовити пример, када детету да у руке сликовницу, књигу да оно само помоћу слика домаштава догађаје…
У вртићу књига има свој значај и своје место.
Међутим, деца долазе из различитих домова и највећи утицај на њихов живот имају њихови родитељи и они који се брину о деци ван институција званих вртић, школа…
Многи одрасли не читају, то им није угодан процес или не знају да изаберу квалитетну књигу за себе и своју децу. Чак и када читају деци, дешава се да не причају са дететом о утисцима након прочитане књиге, о дечијим размишљањима, недоумицама и слично, јер то је оно што је задатак и васпитача након прочитаног дела, да разреши нејасноће, да објасни недоречено, да створи код деце осећај лепог и угодног у читању, слушању књига.
Када књига ствара неразумевање и притисак, када се чита јер се мора и јер тако треба, а не због тога што и родитељи то радо воле, ни дете у тој књизи неће наћи радост. Нећемо тада код детета развити и неговати жељу ка књизи, разликовање нечега са укусом, од онога што нам не обогаћује живот. Нећемо пружити прилику детету да само пронађе свој жанр, да само једног дана изабере шта га интересује, шта га вуче да размишља, да жели још да чита…
Књиге отварају један потпуно нови свет, схватање да нисмо сами и једини на свету, отварају могућност да нађемо решење за наш проблем, да дамо себи дозволу да кроз унутрашњи говор разјаснимо оно што нас чак и несвесно оптерећује, да заволимо свој језик, да га обогаћујемо свој говор ширењем речника, да развијамо свет маште и стварање менталних слика, да спречимо или успоримо неке болести и старење нашег ума и много, много других лепих ствари ако одаберемо добру књигу.
Уз добру књигу постајемо и остајемо бољи одрасли.
Дођите на чај са Čaj sa Gocom!
Текст: Гордана Белоцић – психотерапијски саветник