„То је моје!“
Без обзира да ли је ваше дете јединац, има старијег или млађег брата или сестру, вероватно ће у већини случајева одбити да дели своје ствари. То не значи да је ваш малишан размажен или себичан, већ се дете плаши да ако нешто да брату, сестри, другару, никада више ту ствар неће видети. Због тога се може десити да чак направи сцену, вришти и плаче…
Како одреаговати:
Веома је важно да „не падате у ватру“ , будете неутрални и немојте стати ни на чију страну. Ипак, тешко да ћете моћи игнорисати ситуацију, зато је најбоље да покушате да уверите дете да ће му ствар бити враћена. У крајњем случају можете да се договорите за које време и да му гарантујете да ћете му купити другу ако не буде враћена.
„Досадно ми је!“
Вероватно се сваки родитељи изнервира кад овако нешто чује и помисли колико је разних игара детету у данашње време доступно. Међутим, деца нису крива за то, јер се једноставно у неко време засите свих игрица или траже друштво, јер им је уствари досадно да буду сами. Уосталом нико не воли да се забавља и игра сам!
Како одреаговати:
Најбоље је бити унапред спреман на овакву ситуацију. Пре него што дете изјави да се досађује заједно направите листу свих доступних игара – друштвене игре, карте, играчке, књиге, бојанке, музика, такође у обзир долазе и активности попут играња фудбала, прескакања конопца… Без обзира на то што вам је можда најлакше да пустите детету цртани или да му дозволите да игра игрице на компјутеру, колико је год то могуће избегавајте овај вид забаве.
„Није фер!“
Када детету забраните нешто, у најбољем случају ће се само надурити и одговорити да није фер, али се може десити и да дете покаже своју „незгодну нарав“. Без обзира на то како малишан одреагује на забрану, више него очигледно је да је узнемирен, а ви сте обично исфрустрирани, у недоумици да ли да попустите, а у ситуацији када се све дешава на јавном месту помало се осећате и постиђено!
Како одреаговати:
Веома је важно да останете мирни и сталожени и објасните детету да не може увек све да буде по његовом. Покушајте што пре да промените амбијент како би дете што пре заборавило на непријатну ситуацију. Касније уколико је потребно попричајте са дететом о ситуацији, допустите му да каже шта му је засметало, а ви му објасните зашто сте нешто забранили.
„Хоћу сад!“
Родитељи веома често попуштају деци када се расплачу како би остварили своје намере и жеље
Деца су понекад јако упорна у својим намерама и жељама. Не престају да инсистирају да им рецимо дате слаткиш пре ручка. Без обзира на то колико сте одлучни да задржите свој став, у већини случајева ћете попустити, јер више нећете моћи да слушате мољакање, плач… Наравно све уз обавезну констатацију да је ово последњи пут, или да може, ако поједе све што сте му спремили за ручак!
Како одреаговати:
Останите доследни! Поновите два пута не, а затим покушајте детету да одагнате мисли о слаткишима тако што ћете започети причу о нечем сасвим другом!
„Не можеш ми наредити!“
Најчешће у афекту деца говоре ствари које иначе не би рекли, љуте се, говоре вам да вас не воле, а разлог за такво понашање је ваша забрана. У тим ситуацијама никако не треба одговарати на „провокације“, ма колико желели да му кажете да можете да му наредите!
Како одреаговати:
Никада немојте одговарати детету и настављати расправу. Без обзира на све ви сте ти који одлучују и свакако то треба детету дати до знања, али на мало другачији начин. Понудите му више опција. Ако му рецимо не дате да иде напоље, понудите му да бира да ли жели да гледа цртани, да читате заједно књигу или да слаже слагалицу. На тај начин ће дете задовољити своју потребу за успостављањем контроле и доношења одлука.
Извор: Лепота и здравље
Без обзира да ли је ваше дете јединац, има старијег или млађег брата или сестру, вероватно ће у већини случајева одбити да дели своје ствари. То не значи да је ваш малишан размажен или себичан, већ се дете плаши да ако нешто да брату, сестри, другару, никада више ту ствар неће видети. Због тога се може десити да чак направи сцену, вришти и плаче…
Како одреаговати:
Веома је важно да „не падате у ватру“ , будете неутрални и немојте стати ни на чију страну. Ипак, тешко да ћете моћи игнорисати ситуацију, зато је најбоље да покушате да уверите дете да ће му ствар бити враћена. У крајњем случају можете да се договорите за које време и да му гарантујете да ћете му купити другу ако не буде враћена.
„Досадно ми је!“
Вероватно се сваки родитељи изнервира кад овако нешто чује и помисли колико је разних игара детету у данашње време доступно. Међутим, деца нису крива за то, јер се једноставно у неко време засите свих игрица или траже друштво, јер им је уствари досадно да буду сами. Уосталом нико не воли да се забавља и игра сам!
Како одреаговати:
Најбоље је бити унапред спреман на овакву ситуацију. Пре него што дете изјави да се досађује заједно направите листу свих доступних игара – друштвене игре, карте, играчке, књиге, бојанке, музика, такође у обзир долазе и активности попут играња фудбала, прескакања конопца… Без обзира на то што вам је можда најлакше да пустите детету цртани или да му дозволите да игра игрице на компјутеру, колико је год то могуће избегавајте овај вид забаве.
„Није фер!“
Када детету забраните нешто, у најбољем случају ће се само надурити и одговорити да није фер, али се може десити и да дете покаже своју „незгодну нарав“. Без обзира на то како малишан одреагује на забрану, више него очигледно је да је узнемирен, а ви сте обично исфрустрирани, у недоумици да ли да попустите, а у ситуацији када се све дешава на јавном месту помало се осећате и постиђено!
Како одреаговати:
Веома је важно да останете мирни и сталожени и објасните детету да не може увек све да буде по његовом. Покушајте што пре да промените амбијент како би дете што пре заборавило на непријатну ситуацију. Касније уколико је потребно попричајте са дететом о ситуацији, допустите му да каже шта му је засметало, а ви му објасните зашто сте нешто забранили.
„Хоћу сад!“
Родитељи веома често попуштају деци када се расплачу како би остварили своје намере и жеље
Деца су понекад јако упорна у својим намерама и жељама. Не престају да инсистирају да им рецимо дате слаткиш пре ручка. Без обзира на то колико сте одлучни да задржите свој став, у већини случајева ћете попустити, јер више нећете моћи да слушате мољакање, плач… Наравно све уз обавезну констатацију да је ово последњи пут, или да може, ако поједе све што сте му спремили за ручак!
Како одреаговати:
Останите доследни! Поновите два пута не, а затим покушајте детету да одагнате мисли о слаткишима тако што ћете започети причу о нечем сасвим другом!
„Не можеш ми наредити!“
Најчешће у афекту деца говоре ствари које иначе не би рекли, љуте се, говоре вам да вас не воле, а разлог за такво понашање је ваша забрана. У тим ситуацијама никако не треба одговарати на „провокације“, ма колико желели да му кажете да можете да му наредите!
Како одреаговати:
Никада немојте одговарати детету и настављати расправу. Без обзира на све ви сте ти који одлучују и свакако то треба детету дати до знања, али на мало другачији начин. Понудите му више опција. Ако му рецимо не дате да иде напоље, понудите му да бира да ли жели да гледа цртани, да читате заједно књигу или да слаже слагалицу. На тај начин ће дете задовољити своју потребу за успостављањем контроле и доношења одлука.
Извор: Лепота и здравље