Како да охрабрите стидљиво дете

септембар 24, 2015

Већина деце може да научи да се избори са својом стидљивошћу и да са задовољством комуницира с другим људима, уклапа се у нова окружења, стиче нове другаре и у групи говори без устручавања. Само што нека деца то могу сама, а другој је потребна мала помоћ родитеља да то науче… Ево шта родитељи могу учинити.

1. Пратите потребе свог детета и реагујте на њих – Бебе шимпанзе које су оцењене као високо осетљиве подељене су у две групе. Једна група дата је мамама шимпанзама које су нежне, пажљиве и које пружају љубав, док је друга група дата „строгим мајкама”. Касније, кроз живот прва група је показала знатно виши ниво сигурности и постајали су лидери у својим групама у које су укључивани, док су шимпанзе из друге групе одрасле у нервозне, плашљиве и повучене. Осетљива деца која расте уз мајку која прати и одговара на њихове потребе, научиће да управљају и контролишу своје понашање, наука је доказала.

2. Никад не посрамљујте своје дете – њихова осећања прихватите и представите као сасвим нормална и никад их због тога не грдите и не посрамљујте. Само тако ћете подстаћи њихову сигурност и самопоуздање. Ако њихову повученост представљате као нешто негативно, чудно, учинићете да се деца осећају несигурно и лоше у сопственој кожи.

3. Покажите да сте и сами самопоуздани – деца уче оно што живе – ово значи да треба да будете љубазни према странцима, да пружите помоћ када приметите да је неком потребна, али и да будете узор „опуштеног” и пристојног понашања у друштву познатих и непознатих људи.

4. Научите дете основним друштвеним вештинама у комуникацији са децом и одраслима – ако им то не кажете, више пута, они не могу да науче да гледају у очи кад с неким говоре, да пруже руку, да се насмеше или да једноставно остваре љубазну а необавезну комуникацију. Ово можете буквално вежбати код куће – претварати се да сте се управо срели или упознали и симулирати разговор.

5. Помозите детету да научи да стекне нове пријатеље – симулирајте заједно ситуацију на игралишту и доделите улоге – нека ваше дете буде неко дете које се игра, а ви му приђите да се поиграте с њим и започните конверзацију. Деца најбоље уче кроз пример и пратећи модел. Постоје деца која једноставно упадну у групу на игралишту и прикључе се, али је боље ако друштвене вештине и начин прикључивања групи науче од вас.

6. Научите дете да искаже своје потребе и да се заузме за себе – сваком детету је потребно самопоуздање да би се у друштву снашло када родитељ није у близини. Ово је нарочито важно када се нађу у друштву деце која задиркују. И овде је симулирање ситуација драгоцено – помозите детету да у вештачком окружењу проживи такву ситуацију, како би се после лакше снашло када се то заиста и догоди.

7. Не говорите детету ни испред детета да је стидљиво – ово је можда и најважније! Уместо тога, покажите разумевање за његова осећања. Можете рећи, на пример: „Сећаш се како си на почетку Марковог рођендана држао маму за руку, а како си се касније ослободио и играо са другом децом? Баш сам била поносна!”

8. Обезбедите детету свакодневни контакт са другом децом и људима – за интровертну децу, најгоре што можете да урадите је да их чувате од контакта с другим људима или да се не ангажујете довољно да би свакодневно имало прилику да комуницира. Дакле, паркић, игралиште, вртић – важно је да свакодневно среће нове људе и с њима комуницира… А сваки пут кад покаже иницијативу, похвалите га снажно.

9. Не притискајте га да буде комуникативно – притисак и подстицај су различите ствари. Подстицај је добар, пожељан, притисак није. Не терајте дете на силу да приђе другој деци, не љутите се на њега ако не жели. Не терајте га да рецитује нову песму коју је научио у вртићу када дођу гости. Нека деца уживају у пажњи, друга је не желе. Поштујте своје дете и волите га због тога какво је.

10. Научите дете да један или два добра пријатеља вреде више од хрпе другара – неки родитељи желе да имају популарно дете, оно које ће имати хиљаду другара, али не схватају да то није поента пријатељства. Вредност је ако имају пријатеља којем могу да се повере, који ће увек бити ту када желе да се поиграју. Није неопходно имати армију другара, само пар добрих пријатеља вреди много више.

11. Не учите дете да се плаши странаца пре него што то постане неопходно – као брижан родитељ, своје мало дете никад не остављате само – са њим је или неко од родитеља, дадиља, бака или васпитач и нема потребе унапред стварати му страх од непознатих људи. Кад дође време да у школу и из школе иде само, тада је тренутак да с њим разговарате о томе како треба да се пазе и понашају ако им се обрати неко непознат.

Дакле, ако имате стидљиво дете, последње што треба да радите је да говорите о његовој повучености, да га због тога грдите и приморавате да буде другачије. То је можда најважније правило којег треба да се држите.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама