Kако ће деца видети себе и да ли ће веровати у своје способности највише зависи од родитеља, тврде стручњаци. Сваки родитељ се нада да његово дете развија позитиван осећај самопоштовања, али ретко који је свестан колико је његова улога важна. Самопоуздано дете препознаје се по томе што има позитивно мишљење о себи, верује да је дорасло сваком задатку, слободно истражује и не плаши се неуспеха.
Kако ће деца видети себе и да ли ће веровати у своје способности највише зависи од родитеља, тврде стручњаци. Сваки родитељ се нада да његово дете развија позитиван осећај самопоштовања, али ретко који је свестан колико је његова улога важна.
Самопоуздано дете препознаје се по томе што има позитивно мишљење о себи, верује да је дорасло сваком задатку, слободно истражује и не плаши се неуспеха. Kада деца не развију самопоуздање, она се фокусирају на неуспех уместо на успех, на проблеме уместо решење, на препреке уместо на циљ.
Унутрашња слика о себи развија се веома рано. Од рођења беба учи како људи реагују на њу, а око 18 месеца живота дете постаје свесно да има посебан индетитет. У том најранијем узрасту родитељи треба да обрате пажњу на темперамент и интересовања детета и да према томе ускладе своја очекивања.
Не постоји јединствен рецепт како да свом детету уградите осећај самопоуздања, јер је свако дете посебна личност. Али, оно што је сваком детету потребно је „безусловно позитивно поштовање“, тврде стручњаци, односно прихватање детета као особе, чак и када је његово понашање неприхватљиво.
Деца препознају истинску искреност похвале, посебно оне која је фокусирана на одређени поступак. Због тога никад не хвалите дете реченицом „Баш си добар“, већ га ободрите због конкретне ствари коју је урадило. Реците му, на пример, „Баш си се потрудио да направиш ту кулу од коцкица“ или „Хвала ти што си помогао брату да покупи играчке“.
Друга важна ставр је поштовање. Постоји неколико начина којим можете показати да поштујете своје дете. Један од њих је да му увек дозволите избор и испоштујете његову одлуку, чак и ако она наизглед није добра. На тај начин доказујтете да верујете како је дете способно само да одлучи. Питати дете, а онда урадити супротно, сходно сопственим очекивањима, највећа је грешка коју родитељи могу учинити.
Још једна важна ствар је пружање конкретног примера. То значи да и родитељи треба да се понашају самопоуздано и сигурно јер све речи на свету не вреде ништа уколико дете нема адекватан пример код куће.
Уколико, на пример, желите дете да научите да је важно да поштује друге, никада немојте пред њим имати нападе беса или жучне свађе са другим чланом породице.
Стварајте деци много различитих ситуација у којима могу да се искажу и доживе искуство успеха. Пред њега стављајте изазовне, не фрустрирајуће задатке, дозволите му да покушава све док не усвоји нову вештину. Деца имају различита интерсовања, па делујте у складу са тим и избегавајте стереотипе, на пример, оне о „одговарајућим играма за девојчице и дечаке“.
Понудити креативне активности и што чешће им дозволите дружење са другом децом како би савладали стратегију слагања са другима.
Самопоштовање је приватан, лични доживљај, тако да коментари родитеља могу имати највећи утицај на дететово стварање слике о себи. Због тога размислите пре него што нешто кажете, објасните разлоге који стоје иза одређених правила или одлука и помозите детету да усвоји чињеницу да је вредно поштовања.
Извор: Новости