Дечји терапеут: Шта бих рекла СВАКОМ родитељу кад се не бих плашила да ћу га повредити

Deena Margolin, лиценцирана брачна и породична терапеуткиња која стоји иза Инстаграм профила Bigglittlefeelings, објавила је недавно листо од 10 ствари које би најрадије директно рекла сваком родитељу, кад се не би плашила да ће бити погрешно схваћена, односно да ће повредити родитеље.

Већина нас родитељство практикује на начин на који смо и сами васпитавани. Не зато што то увек функционише, а још мање зато што је то најбоље, већ зато што је то оно што познајемо. Када знамо боље, радимо боље — и тако прекидамо зачаране кругове.

Ако вам ово што следи буде непријатно, задржите се у том осећају. Управо ту почиње раст.

1. Ако желите да ваше дете престане да виче, морате ВИ да престанете да вичете на њих. Нервни систем вашег детета угледа се на ваш. Не можете викати на неког да престане да виче.

2. ”Зато што сам ЈА тако рекла” учи дете страху и покорности, а не поштовању. Поштовање је нешто што се ипак мора заслужити, а не захтевати.

3. Ваше дете НИЈЕ ”превише осетљиво”, него је вама непријатно да се суочите са његовим емоцијама. Нико вас томе није научио. И ово сад, баш сад, ваша је прилика да тај образац прекинете и не пренесете га на своје дете.

4. Одлазак у ћошак или у своју собу можда може зауставити неко понашање и учинити да вам у том тренутку проблем делује решен. Али тиме се дете ничему не учи. Шта сте у ствари урадили? Изоловали сте дете коме треба помоћ. То није дисциплина, то је одбацивање.

5. Последице немају никакву сврху док је дете у јакој емоцији а мозак у моду преживљавања. Дете их види само као још један доказ да га не разумете и не видите. О казни да и не говоримо.

6. Нећете ви оштетити своју децу тиме што ћете грешити. Али хоћете их оштетити ако истински не покушавате да будете бољи и ако грешке не признајете, пре свега себи. Грешка није проблем, али избегавање да је исправите јесте.

7. Ако никад не говорите ”не” и ”не може” онда не треба да вас изненади ако ваше дете помисли да му цео свет дугује увек и само ”да”. Стварни живот има своја ограничења, требало би да их има и родитељство.

8. Емоционална регулација није само још једна вештина. Она је база, основ.

9. Ако поправљате свако осећање код детета и брзо делујете да фрустрација нестане по сваку цену, крадете својој деци прилику да науче да се суоче и са непријатним осећањима. Нека буду љути, тужни, нека се и расплачу. Будите ту, подршка и разумевање, али не и тренутни лек.

10. Док ви мислите да је најважније да све држите под контролом, заправо је најважније да под контролом буду пре свега ваше емоције. Постоји разлика између контролисања и вођења. Прво сеје страх, а друго гради поверење.