Smanjena dolaznost dece u vrtiće, koja ne premašuje 50 posto, pomaže povoljnoj epidemiološkoj situaciji i zahvaljujući tome mogu da se sprovedu sve predviđene mere za prevenciju korone.
Predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograd Vesna Janjić tvrdi da sada decu u obdaništa dovode samo oni koji baš moraju i koji nisu uspeli da se snađu. Ukoliko se broj dece bude povećao, tu su i holovi, trpezarije i garderobe, a ne samo radne sobe.
Vrtići su počeli da rade 11. maja, po završetku vanrednog stanja, tada smo se pribojavali da će oni postati novi izvor zaraze – žarišta. Ipak, to se nije dogodilo, a roditelji uglavnom ne šalju decu u vrtiće ukoliko baš nisu primorani na to.
Kako nam objašnjavaju u sindikatu, dolaznost mališana u vrtićima je tokom letnjih meseci bila oko 30 odsto, u septembru se zbog završetka sezone odmora povećava, pa dostiže 50 odsto.
“Jasna je činjenica da su svi oni koji su uspeli da se snađu, decu ostavili u kućnim uslovima. Dolaznost dece je mala, pa nam je to sačuvalo povoljnu epidemiološku situaciju u vrtićima. Mi u takvim okolnostima možemo da sprovodimo sve mere bez problema i da se pridržavamo svega što se tiče distance i brojnosti grupa, načina spavanja i kompletne organizacije dana”, objašnjava Janjić.
Iako dece nema u punom broju, svi zaposleni su tu. A šta ako se dolaznost dece poveća, kako u tom slučaju ispoštovati sve predviđene epidemiološke mere? Pre svega onu meru koja predviđa da u zatvorenom prostoru svaka osoba mora da dobije svoja četiri kvadratna metra.
Naša sagovornica objašnjava da će u tom slučaju biti iskorišćeni svi prostorni kapaciteti vrtića, a ne samo radne sobe u kojima dece uobičajeno borave.
Izvor: Nova portal