Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike, govorila je za N1 kako upotreba telefona i tableta utiče na razvoj govora kod dece, savetovala je roditelje koliko vremena je deci dozvoljeno da provedu uz ekrane, ali se dotakla i toga kakve posledice po dete može da ima preterana upotreba nove tehnologije.
Kako kaže sagovornica N1, rani uzrast do treće godine deteta je naročito osetljiv, i veoma je štetno da dete u tom periodu provodi vreme gledajući u ekran.
Ona dodaje da se jezik usvaja slušanjem i imitacijom. Ukoliko dete vreme provodi ispred ekrana, ono za to vreme neće komunicirati sa okolinom, neće biti motivisano ni stimulisano.
„Ekran ne traži interakciju, dete je samo pasivni posmatrač, iako deluje kako je u stanju da dugotrajno održava pažnju na jednoj aktivnosti. S druge strane, onu pažnju koja je aktivno usmerena na neku drugu, svrsishodnu, aktivnost nije moguće zadržati duže od nekoliko minuta ili čak sekundi. Napravite poređenje sa odraslima: kako vreme odmiče, vreme koje provodimo ispred ekrana je globalno duže, a sadržaji koji zaista mogu da nam održe pažnju su sve kraći. Pored toga, ekrani jako brzo kod dece stvaraju zavisnost i nakon što detetu, posle mnogo vremena provedenog ispred ekrana, isključite sadržaj koji je gledalo i slušalo, dete će pokazati nezadovoljstvo koje će se, neretko, ispoljavati u vidu tantruma“, upozorava ona i objašnjava šta je razlog tome.
Dete je, objašnjava, ispred ekrana bilo prestimulisano ogromnom količinom vizuelnih i auditivnih nadražaja, što je u datom trenutku stvorilo ogromno zadovoljstvo.
„Nijedna igračka ne pruža toliku količinu nadražaja i samim tim više detetu neće biti interesantna, ono će želeti još i još ekrana. Ako ovde uviđate sličnost sa drugim bolestima zavisnosti, potpuno ste u pravu, događa se isti mehanizam: nešto što je nepovoljno stvara ogromno trenutno zadovoljstvo i teško je odupreti mu se“, kaže logoped.
Posledice prekomernog korišćenja telefona
„Deca koja prekomerno koriste ekrane će, vrlo verovatno, progovoriti sa zakašnjenjem, budući da nisu adekvatno stimulisana. Vreme koje bi trebalo da provode u interakciji sa roditeljima, igri, slušanju priča, listanju slikovnica, neka deca, nažalost, provedu ispred ekrana. Pre svega, kod ove dece je jako niska tzv. slušna pažnja što im otežava razumevanje govora okoline. Kod dece koja imaju niske sposobnosti razumevanja govora i koja kasno progovore, sa zakašnjenjem će se dešavati i usložnjavanje jezičkih veština. Neće se spontano dešavati bogaćenje rečnika, adekvatna upotreba gramatičkih pravila u rečenicama, podela reči na glasove i slogove… što će za posledicu imati teškoće učenja koje će se ispoljiti u školskom periodu“, upozorava Aleksandra Đorđević.
Pored toga, kako navodi, čitanje će biti otežano (zbog toga što kod deteta kasni ovladavanje predčitalačkim veštinama koje je trebalo da se dogodi u predškolskom uzrastu), rukopis će biti nečitak (zbog neaktivnosti šake) i sve greške koje postoje na govornom planu će se preneti i na čitanje i pisanje.
„Oskudan rečnik deci otežava da iskažu svoje misli, potrebe i osećanja, što u školskom okruženju može stvoriti teškoće i na socio-emocionalnom planu. Na ovaj deo ličnosti deteta uticaće i slaba akademska postignuća, jer će ona za posledicu imati manjak samopouzdanja i anksioznost“, objašnjava Đorđević.
Crtani filmovi ili igrice, šta je „manje zlo“?
„Ni gledanje crtaća ni igranje igrica neće imati nepovoljan uticaj na govor, ukoliko su kontrolisani i ograničeni. U prve dve do tri godine života deteta su ekrani apsolutno nepotrebni i nepoželjni. Kasnije, ukoliko roditelj desetak minuta dnevno provede gledajući zajedno sa svojim detetom crtani film primeren uzrastu deteta i komentarišući sa njim sadržaj istog, nikakvih nepovoljnih uticaja neće biti. Važno je da se crtaći ne gledaju dok dete jede i dok je na noši jer onda nijedne od ovih aktivnosti ono neće biti svesno“, savetuje logoped.
Dalje ona kaže da ukoliko školarac provodi pola sata igrajući neku igricu, čija je tematika prilagođena uzrastu deteta, nikakvih nepovoljnosti neće biti. To je vid razonode u 21. veku.
„Apsolutno je neprimereno da se kroz video igre promoviše nasilje, jer takav sadržaj može imati nepovoljan uticaj na psihološki aspekt ličnosti deteta. Nikako ne treba igrati igrice pred spavanje (niti biti izložen bilo kakvom ekranu u ovom periodu dana) jer tada organizmu treba da se umiri, a ne da se uznemiri. Prekomerno igranje igrica i/ili gledanje crtaća imaće nepovoljan uticaj kako na razvoj govora, tako i na celokupan razvoj deteta, zbog odsustva interakcije sa socijalnim okruženjem i zbog motoričke neaktivnosti“, kaže Đorđević.
Kakav uticaj na govor imaju popularni jutjuberi?
„Nisam upućena u Jutjub scenu, ali kroz rad sa decom čujem pojedine reči i fraze koje su naučili upravo od ljudi koji se snimaju za pomenutu platformu. To su kolokvijalne i žargonske reči, koje deca, nažalost, kasnije koriste i u svojim pismenim zadacima, pa tako možete u dečijim sastavima pročitati da im je na raspustu bilo baš ekstra, ali, recimo, ne znaju značenje reči toplana kada na nju naiđu u nekom tekstu. Takođe, intonacija govora (neretko potpuno neprirodna) je nešto što deca usvajaju od popularnih Jutjubera“, objašnjava logoped.
Važno je naglasiti, kako kaže, da zbog ovakvog sadržaja deca stiču utisak da je način govora, kakav pojedini Jutjuberi imaju, potpuno prikladan i prihvatljiv u svim situacijama i tako se sve više udaljavaju od standardnog književnog jezika, ali i od primerenog ponašanja.
S tim u vezi, Đorđević apeluje na roditelje da svojoj deci od rođenja pričaju i čitaju, kako bi stvorila čvrstu jezičku bazu na ranom uzrastu. Kada deca počnu sama da biraju sadržaj koji će gledati na Jutjubu, da ih kontrolišu i ograniče im pojedine sadržaje.
„Obezbedite to svojoj deci, ne postavljajte ih pred ekrane na uštrb komunikacije, igre i pokreta koji su im neophodni! Biće vremena koje će provoditi pred ekranima kad porastu. Kao što i vi sad ovo čitate (i ja pišem) pred nekim ekranom“, zaključuje Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike, osnivačica Edukativnog centra Svetionik.
Ceo tekst: N1