Александра Ђорђевић, мастер логопед и реедукатор психомоторике, говорила је за Н1 како употреба телефона и таблета утиче на развој говора код деце, саветовала је родитеље колико времена је деци дозвољено да проведу уз екране, али се дотакла и тога какве последице по дете може да има претерана употреба нове технологије.
Како каже саговорница Н1, рани узраст до треће године детета је нарочито осетљив, и веома је штетно да дете у том периоду проводи време гледајући у екран.
Она додаје да се језик усваја слушањем и имитацијом. Уколико дете време проводи испред екрана, оно за то време неће комуницирати са околином, неће бити мотивисано ни стимулисано.
„Екран не тражи интеракцију, дете је само пасивни посматрач, иако делује како је у стању да дуготрајно одржава пажњу на једној активности. С друге стране, ону пажњу која је активно усмерена на неку другу, сврсисходну, активност није могуће задржати дуже од неколико минута или чак секунди. Направите поређење са одраслима: како време одмиче, време које проводимо испред екрана је глобално дуже, а садржаји који заиста могу да нам одрже пажњу су све краћи. Поред тога, екрани јако брзо код деце стварају зависност и након што детету, после много времена проведеног испред екрана, искључите садржај који је гледало и слушало, дете ће показати незадовољство које ће се, неретко, испољавати у виду тантрума“, упозорава она и објашњава шта је разлог томе.
Дете је, објашњава, испред екрана било престимулисано огромном количином визуелних и аудитивних надражаја, што је у датом тренутку створило огромно задовољство.
„Ниједна играчка не пружа толику количину надражаја и самим тим више детету неће бити интересантна, оно ће желети још и још екрана. Ако овде увиђате сличност са другим болестима зависности, потпуно сте у праву, догађа се исти механизам: нешто што је неповољно ствара огромно тренутно задовољство и тешко је одупрети му се“, каже логопед.
Последице прекомерног коришћења телефона
„Деца која прекомерно користе екране ће, врло вероватно, проговорити са закашњењем, будући да нису адекватно стимулисана. Време које би требало да проводе у интеракцији са родитељима, игри, слушању прича, листању сликовница, нека деца, нажалост, проведу испред екрана. Пре свега, код ове деце је јако ниска тзв. слушна пажња што им отежава разумевање говора околине. Код деце која имају ниске способности разумевања говора и која касно проговоре, са закашњењем ће се дешавати и усложњавање језичких вештина. Неће се спонтано дешавати богаћење речника, адекватна употреба граматичких правила у реченицама, подела речи на гласове и слогове… што ће за последицу имати тешкоће учења које ће се испољити у школском периоду“, упозорава Александра Ђорђевић.
Поред тога, како наводи, читање ће бити отежано (због тога што код детета касни овладавање предчиталачким вештинама које је требало да се догоди у предшколском узрасту), рукопис ће бити нечитак (због неактивности шаке) и све грешке које постоје на говорном плану ће се пренети и на читање и писање.
„Оскудан речник деци отежава да искажу своје мисли, потребе и осећања, што у школском окружењу може створити тешкоће и на социо-емоционалном плану. На овај део личности детета утицаће и слаба академска постигнућа, јер ће она за последицу имати мањак самопоуздања и анксиозност“, објашњава Ђорђевић.
Цртани филмови или игрице, шта је „мање зло“?
„Ни гледање цртаћа ни играње игрица неће имати неповољан утицај на говор, уколико су контролисани и ограничени. У прве две до три године живота детета су екрани апсолутно непотребни и непожељни. Касније, уколико родитељ десетак минута дневно проведе гледајући заједно са својим дететом цртани филм примерен узрасту детета и коментаришући са њим садржај истог, никаквих неповољних утицаја неће бити. Важно је да се цртаћи не гледају док дете једе и док је на ноши јер онда ниједне од ових активности оно неће бити свесно“, саветује логопед.
Даље она каже да уколико школарац проводи пола сата играјући неку игрицу, чија је тематика прилагођена узрасту детета, никаквих неповољности неће бити. То је вид разоноде у 21. веку.
„Апсолутно је непримерено да се кроз видео игре промовише насиље, јер такав садржај може имати неповољан утицај на психолошки аспект личности детета. Никако не треба играти игрице пред спавање (нити бити изложен било каквом екрану у овом периоду дана) јер тада организму треба да се умири, а не да се узнемири. Прекомерно играње игрица и/или гледање цртаћа имаће неповољан утицај како на развој говора, тако и на целокупан развој детета, због одсуства интеракције са социјалним окружењем и због моторичке неактивности“, каже Ђорђевић.
Какав утицај на говор имају популарни јутјубери?
„Нисам упућена у Јутјуб сцену, али кроз рад са децом чујем поједине речи и фразе које су научили управо од људи који се снимају за поменуту платформу. То су колоквијалне и жаргонске речи, које деца, нажалост, касније користе и у својим писменим задацима, па тако можете у дечијим саставима прочитати да им је на распусту било баш екстра, али, рецимо, не знају значење речи топлана када на њу наиђу у неком тексту. Такође, интонација говора (неретко потпуно неприродна) је нешто што деца усвајају од популарних Јутјубера“, објашњава логопед.
Важно је нагласити, како каже, да због оваквог садржаја деца стичу утисак да је начин говора, какав поједини Јутјубери имају, потпуно прикладан и прихватљив у свим ситуацијама и тако се све више удаљавају од стандардног књижевног језика, али и од примереног понашања.
С тим у вези, Ђорђевић апелује на родитеље да својој деци од рођења причају и читају, како би створила чврсту језичку базу на раном узрасту. Када деца почну сама да бирају садржај који ће гледати на Јутјубу, да их контролишу и ограниче им поједине садржаје.
„Обезбедите то својој деци, не постављајте их пред екране на уштрб комуникације, игре и покрета који су им неопходни! Биће времена које ће проводити пред екранима кад порасту. Као што и ви сад ово читате (и ја пишем) пред неким екраном“, закључује Александра Ђорђевић, мастер логопед и реедукатор психомоторике, оснивачица Едукативног центра Светионик.
Цео текст: Н1